Кампање дискредитације у домаћим медијима карактеришу идентични или готово идентични садржаји, препуни дезинформација и манипулативних навода који се у кратком року појављују на више портала и по правилу су усмерени на појединце који критикују власт, наводи се у Извештају о мониторингу поштовања Кодекса новинаре Србије у штампаним медијима у другој половини прошле године.
По налазима извештаја, такви садржаји постали су „готово свакодневица“ посебно од почетка протеста због пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду када је 1. новембра 2024. године погинуло 16 а тешко повређена једна особа, пренело је Независно удружење новинара Србије (НУНС). „Поново је приметна појава истовременог објављивања текстова потпуно истог садржаја у више медија, што указује на утицај на уређивачку политику из једног екстерног центра“, наводи се у том извештају.
Аутор извештаја и бивши члан Комисије за жалбе Савета за штампу Бојан Цвејић рекао је за НУНС да је за такве текстове карактеристично што углавном немају саговорнике, изворе, нису потписани и не могу се сврстати ни у једну новинарску форму које се изучавају у теорији новинарства. „Реч је о својеврсним памфлетима у којима се чињенице изврћу и стављају у негативни контекст или се наводе коментари и нагађања, што је све у супротности с Кодексом новинара Србије, али и свим другим цивилизацијским стандардима. Оваквим текстовима се очигледно шири пропаганда, што позитивна према активностима власти и владајућим структурама, али тако и негативна према свима који другачије мисле и износе свој критички став у јавности“, навео је Цвејић.
НУНС је пренео и да је због све учесталијих кампања које се воде против појединаца у медијима, у Кодекс новинара Србије уврштена нова тачка (тачка 3 Поглавља 5) која каже да су новинари у обавези да „поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и да не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају“.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је за НУНС да је нова тачка уведена у Кодекс на основу искуства у раду Комисије за жалбе. „Имали смо случајеве да се против одређених људи воде медијске кампање (објављиване су серије текстова практично увек истог садржаја), а да нисмо имали одредбу у Кодексу која би то регулисала. То је могло да се подведе и под тада постојеће одредбе, али смо мислили да то није било довољно да се укаже на намерно нарушавање нечијег угледа и репутације, дакле на текстове који немају никакву информативну вредност већ им је једини циљ да некоме нанесу штету“, навела је Новаковић.
Додала је да је током прошле године Комисија за жалбе регистровала 59 случајева, од укупно 110 прекршаја, у којима је повређена тачка 3 Поглавља 5 Кодекса. „У више од 50 одсто случајева је прекршена управо та тачка. У највећем броју жалби које су се односиле, директно или посредно, на студентске и грађанске протесте који су трајали готово целе 2025. године, указује се и на то намерно ширење неистина ради наношења штете достојанству и угледу. То нису увек кампање, некада су у питању један или два текста, али је начин ‘извештавања’ исти“, навела је генерална секретарка Савета за штампу.
Извор: Бета
