Циљ урушавања Апотеке Београд је преузимање локала на атрактивним локацијама, сматрају у синдикату тог предузећа.

Рачун предузећа Апотека Београд у блокади је у износу од 390,5 милиона динара због неизмирених потраживања, а према речима председнице синдиката „Опстанак“ Јелене Шикуљак ситуација се додатно погоршава из дана у дан – апотеке се затварају, број запослених је преполовљен, а дуг за зараде достигао је десет и по плата. Посебну забринутост синдикат изражава због најављеног процеса концесије и статуса непокретности.

Како је рекла Шикуљак концесиони акт још није израђен, а документ на којем би требало да се заснива – а који је установа доставила крајем новембра прошле године – садржи нетачне податке. „У том документу се, између осталог, наводи да је имовина Апотеке Београд на дан 25. новембра 2025. године свега око 4,5 милиона динара, без покретне имовине и непокретности, што није тачно. Имамо уговоре и доказе да смо одређене објекте купили и платили и да имамо право да се укњижимо као власници“, навела је Шикуљак.

Додала је да се тим документом предузећу умањује вредност. „Послали смо ургенцију Секретаријату за здравство крајем фебруара и упозорили да је кривично дело ако се ти подаци користе за израду концесионог акта, као и да је потребно урадити студију оправданости концесије“, рекла је Шикуљак.

Према подацима синдиката, седам објеката и једна недовршена пословна зграда купљени су средствима установе, односно из њеног суфицита док је пословала позитивно. „На папиру данас ниједан није наш. У историји катастра нема података о нашем власништву – као да је неко то обрисао“, тврди Шикуљак.

Како је мобјаснила, Апотекарска установа Београд је градила и куповала локале за свој рад. Неки су грађени осамдесетих, а неки деведесетих година прошлог века. Оснивачка права над Апотеком Београд пренета су са Републике Србије на Град Београд 2006. године. „Куповина локала је углавном ишла преко фирме Медифарм. За неке објекте је послат захтев за упис у катастар непокретности као власник, међутим када смо преко адвоката затражили историју података о истим наводно нема података о власништву, осим да су градски или државни. Сада смо у поступку тражења уговора о куповини, како бисмо вратили своје локале“, рекла је Шикуљак.

Синдикат је ангажовао адвокате и за сада су прикупљени папири који потврђују да су одређене некретнине у власништву Апотеке Београд, и то за апотеку „Мостар“ у Ресавској и лабораторије Жарково и Липов лад. „Локали за које немамо папире још увек су ’Матеј Ивановић’ у Кнез Михаиловој, ’Младен Стојановић’ у Краља Петра, ’Први мај’ у Краља Милана и ’20. октобар’ у Сурчину, док је локал у Браће Пухаловић остављен тестаментом власника“, рекла је Шикуљак.

Навела је да је Апотека Београд још 2015. године од тадашњег градоначелника Београда Синише Малог тражила одобрење да пословну зграду у Љермонтовој заврши сама од свог новца или уз помоћ Града, али одговор нису добили, па се ту и стало. „У питању је зграда Кошум, која је недовршена и у коју је првобитно било планирано да пређу галенске лабораторије и наше службе администрације. Имали смо дозволу да се упишемо као власници, али се све – не знамо како – магично прекњижило на Град. Знамо да је та зграда наша, али у историји катастра тога нема“, казала је Шикуљак.

Истакла је да се у питање доводи и уставност одлуке Града Београда о оснивању Апотеке Београд, која је без накнаде преузела запослене и сву имовину државне апотекарске установе, јер се у оснивачком акту не наводи сагласност Републике. „Овим актом уопште нису прецизирани услови и обавезе оснивача, односно запослених, већ је та одлука факат, а на основу ње је све прекњижено на Град. Све ово ћемо послати на оцену релевантним судовима“, најавила је Шикуљак.

Апотека Београд сада има оизмеђу 350 и 370 запослених, док их је пре почетка кризе било око 800. Радницима се дугује десет и по плата, затворено је 62 објекта, док активно ради 45 апотека, и то не у свим општинама. Проблема има и у снабдевању. Иако је, како је рекла Шикуљак, стигла мања количина робе, апотеке још увек немају антибиотике, антихипертензиве и лекове за дијабетес, односно све оне групе лекова које пацијенти највише траже.

Због свега тога сматра да проблеми у пословању нису стварни разлози за урушавање ове установе и да је крајњи циљ преузимање локала на атрактивним локацијама. „Верујем да ће поједини простори бити пренамењени, па ћемо уместо апотека добити кафиће или пекаре. Нема смисла гасити установу због 400 милиона динара блокаде и ако постоји могућност репрограма дуга“, казала је Шикуљак.

Извор: Бета