Представници синдиката „Опстанак“ у установи „Апотека Београд“ затражили су оставке министра здравља у техничком мандату Златибора Лончара и министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату Милице Ђурђевић Стаменковски.
На конференцији за новинаре испред зграде Скупштине Београда, синдикат је затражио да оставке поднесу и градоначелник Александар Шапић, председник Скупштине града Никола Никодијевић, као и сви чланови Градског већа и Градске управе.
Председница синдиката „Опстанак“ Јелена Шикуљак оценила је да та апотекарска установа нема услове за рад и да, с дуговима од две милијарде динара, поново касни с исплатом две и по плате, али да до сада ниједна надлежна институција није адекватно реаговала.
„Време је да се коначно успостави принцип транспарентности и законитог рада државних и градских служби у интересу грађана“, додала је Шикуљак.
По њеним речима, чланови Синдикалне организације запослених у Апотеци Београд знали су за припрему документације о концесији која је најављена у децембру прошле године, док синдикат „Опстанак“ о томе није био обавештен.
„Због оваквих коруптивних радњи појединаца у јавним апотекарским установама, а под диригентском палицом локалних самоуправа, све преостале установе имају или део локала отет, или део плата неисплаћен“, казала је Шикуљак.
Она тврди и да је тадашњи финансијски директор Никола Вукелић више пута приказао мању вредност имовине те установе, тврдећи да нема никакву непокретну имовину, што, како каже, није истина.
„То су наши локали које смо ми платили да се израде, а који су неким процесима, сигурно не баш толико легалним, припали Граду Београду. Знајући колико имамо вредне имовине и алата с којим радимо, затражили смо од обрађивача тог концесионог акта да изда налог Музеју за науку и технологију да изврши процену нашег намештаја и имовине, што су и урадили“, саопштила је Шикуљак.
На њихов захтев, додала је, Музеј је проценио имовину и закључио да тих 11 апотека има „непроцењив културни и историјски значај“. Због те одлуке, којом је прописано да се у објектима искључиво може обављати апотекарска делатност, читав процес концесије одложен је до августа.
Упозорила је и на сличне проблеме у другим градовима Србије, попут Ужица, Лознице и Тутина, где се концесија наставља и где запослени, који се такође суочавају с финансијским проблемима, нису укључени у преговоре.
„Гледајући поступке који се дешавају у другим градовима у ово време, како се испод жита приватизују наше државне апотеке, доказује нам да је то био државни план у протеклих 15 година“, рекла је Шикуљак.
Одборник Еколошког устанка у Скупштини града Београда Александар Стевановић изјавио је да се већ неколико сазива уназад сви директори више предузећа и установа, укључујући и „Апотеку Београд“, постављају нелегално, „кадровском политиком“, као и да плате које су радницима исплаћене нису биле део функционалног система, већ само ад хоц решење.
„Невероватно је да у 21. веку установа која послује у фармацеутској индустрији дође до тога да има неколико стотина милиона дуга. Зато позивам тужилаштво да испита све те, по мом суду, коруптивне радње“, изјавио је Стевановић.
Он је додао да постоје две првостепене пресуде у којима је Виши суд у Београду поништио решење о именовању вршиоца дужности директора те установе Николе Прелевића, као и да се чека потврда Апелационог суда.
„То може деловати тривијално, али ако се потврди да је именовање било незаконито, то доводи у питање све обавезе које је тако нелегално именовано лице предузимало у име установе. То може произвести велике проблеме и финансијске и правне природе“, рекао је Стевановић.
Извор: Бета
