Избори се морају расписати што пре. Ако схватимо Србију као пацијента, као болесника, а ово је озбиљна болест – што пре кренемо са лечењем, веће су шансе да оздравимо и остатак живота проведемо са мање последица. Ако ову шансу не искористимо, а шанса су избори који предстоје, болест ће захватити и имаћемо не мање шансе да оздравимо, него да преживимо – каже Александар Дикић, новинар, колумниста и лекар.
Дикића су због сумње да је позивао на насилну промену уставног уређења пре неколико дана ухапсили припадници МУП-а.
У четвртак је пуштен да се брани са слободе, пошто је тужиоцу појаснио да су његове речи, које је изговорио у једној емисији, медији блиски режиму малициозно интерпретирали као позив на „стрељање Вучића и оних који га подржавају“.
Након пуштања, Дикић је испред Палате правде позвао грађане да се 28. децембра одазову позиву студената за прикупљање потписа за расписивање ванредних парламентарних избора.
У интервјуу за Данас Дикић истиче да треба извршити масовни притисак на власт да распише фер и ненамештене изборе, јер су они једини доступан механизам промене, или макар почетка промене система. Такође, захвалио се грађанима на подршци коју су пружили њему и његовој породици, као и свом адвокатском тиму који чине Иван Нинић и Давор Микулић.
Слегли су се утисци – шта вам се прво намеће као помисао, од хапшења до ослобађања? Која мисао преовладава?
– Намеће се то да је дан након емитовања емисије организована својеврсна мини-кампања, медијски удари на мене. Тужилаштво је, под притиском који су створили медији под режијском контролом, морало да реагује како би задовољило претензије, пре свега, политичког центра моћи који те медије контролише. Све оно што се дешавало потом логичан је след догађаја. Изведен сам пред тужитељку која ми је омогућила да објасним шта сам заправо хтео да кажем и притвор ми је једноставно укинут. Дозвољено ми је да се браним са слободе. Реченица коју сам чуо од тужитељке када сам изведен из ћелије била је: „Идете кући“, изговорена у тону који је говорио да све ово нема смисла. То је мој основни утисак.
Шта вам говори чињеница да под контролом власти долазе оптужбе које нису законски потковане?
– Две ствари су ми кључне и подједнако важне. Прва је њихов страх, односно степен њихове стрепње да не изгубе позиције на којима се налазе. Тај страх се манифестује кроз репресију, кроз неку врсту тортуре. Иако не мислим да је оно што се мени догодило био неки посебан ниво тортуре – бројни студенти, други новинари и грађани прошли су много, много горе него ја. Увек се сетим људи који се налазе у притворским и затворским ћелијама управо из сличних, па и истих разлога због којих сам и ја приведен и задржан. А, друго, оно основно што никада не смемо изгубити из вида јесте чињеница да институције не функционишу. Морамо се вратити том првом студентском захтеву – да институције почну да раде свој посао. Ово је још један доказ да институције у нашој држави не функционишу. Не функционишу због корупције, а корупција, на крају, убија. То је доказано у Новом Саду. Та идеја треба да нас води кроз 2026. годину, која је обележена као предизборна. Страх који власт манифестује у готово сваком свом поступку и потпуна девастација институција јасно показују да оне не функционишу.
Насиље над новинарима гледамо свакодневно. Ви сте, међутим, и лекар – каква је ситуација у здравству? Знамо да је недавно отпуштен наш и светски признати стручњак и хирург Владимир Дугалић. Како то коментаришете?
– Смена и отказ доктору Дугалићу показују колико је овај систем постао репресиван, ригидан и, рекао бих, уплашен. На нивоу на ком желите да уплашите, ућуткате и уклоните из здравственог система једног угледног лекара. Подсетићу да последњих неколико година сведочимо егзодусу здравствених радника. Људи одлазе. И на мом одељењу, у мојој болници, види се колико недостаје средњег и високообразованог медицинског кадра – не само у Сомбору, већ широм Војводине и целе Србије. Људи нису свесни у каквим условима лекари раде у војвођанским селима, а истовремено се држава одриче стручњака само зато што нису политички подобни. Здравство је посебно важна тема јер се тиче свих нас – сви смо корисници здравственог система, сви смо или садашњи или будући пацијенти. Ситуација је подједнако лоша као у медијима и правосуђу, јер се и њиме управља на исти начин. Критеријуми за напредовање су исти: подобност, а не стручност. Институције су девастиране, а здравство дели судбину друштва које функционише на потпуно погрешним основама.
Вратимо се новинарству, интересантно је да сте један од ретких новинара коме је Вучић дао интервју. Како је до тога дошло, с обзиром да председник ретко даје интервјуе медијима који му нису наклоњени?
– КТВ је била једина, или једна од ретких телевизија која у првом, другом или трећем таласу није продата напредњачким тајкунима. Крајем 2018. и почетком 2019. године постојао је снажан притисак људи блиских Гашићу да купе КТВ од покојне власнице Данице Радић. Она је то одбила. Једном приликом, када је Александар Вучић отварао фабрику у Зрењанину, наша новинарка је рекла да смо под притиском, а Вучић је, на изненађење свих, рекао: „Дана је јака жена, њу не треба нико да напада.“ Новинарка га је тада питала да ли би нам дао интервју, а он је одговорио да би. Позвали смо га у Зрењанин, није могао, па је на свачије изненађење, Сузана Васиљевић, његова саветница за медије, уговорила да интервју урадимо у Председништву. Интервју је требало да траје 45 минута, а трајао је сат и десет. Могао сам да питам шта год сам хтео. Посебно сам поносан на то што сам му указао да оптужује друге за губитак Косова, иако је његова странка гласала против Резолуције 1244 и била против свих мировних споразума, што у суштини значи да је била за рат. Сузана Васиљевић је покушала да прекине интервју, али је он наставио разговор. То је била 2019. година, време протеста „1 од 5 милиона“, када је тензија већ почела да јењава. Био је на почетку првог председничког мандата, учвршћен у власти, релативно релаксиран и уверен у своју моћ. Није га много коштало да једна зрењанинска телевизија дође у Председништво и обави, можда и непријатан, разговор.
Који је утисак председник оставио на вас?
– Утисак је био да је изузетно спремно дочекао интервју. Из његових одговора се видело да зна ко сам, чиме се бавим, које емисије радим и какви су моји ставови, укључујући и ставове о Косову, као и да сам члан Демократске странке. Међутим, оно што ме је изненадило – или, боље речено, потврдило мој ранији утисак – јесте колико је он заправо нехаризматичан човек. Постоји огромна диспропорција између његове физичке појаве и моћи коју поседује. Срео сам многе бивше председнике, бивше премијере, људе економски и интелектуално моћне. Мој утисак је био: кога овај човек, у непосредном контакту, уопште може да уплаши? Оставио је утисак потпуно нехаризматичне особе.
Извор: Данас
