Студентски покрет и протести суштински су изменили Србију набоље, инфицирали су друштво позитивним вибрацијама, пробудили наду и веру да су промене у овој земљи уопште могуће, настојећи утрти пут истински демократичнијој и праведнијој заједници којој припадамо, оцењује професор Александар Кавчић, оснивач Фондације “Алек Кавчић”, научник и проналазач, помињан у јавности као један од будућих представника на студентској листи, на изборима који Србију ишчекују у наредних годину дана.
Кавчић је рекао да су, с ове дистанце гледано, студенти учинили епохалне ствари, вративши политику на место на којем, како каже, она мора да буде: на питање јавног интереса, институција, правде и одговорности.
“У Србији се годинама политика сводила на једну једину ствар: ко контролише моћ, ко дели ресурсе, ко има медије, ко има полицију, ко има судове, ко има јавна предузећа. И онда се све претвара у борбу за власт, а не у борбу за друштво. Студентски покрет је прекинуо ту матрицу. Подсетио је грађане да демократија није само „излазак на изборе“, већ систем у којем институције постоје да би штитиле грађане, а не да би служиле једној партији”, истиче Кавчић.
“ПОЈАВИЛА СЕ ГЕНЕРАЦИЈА КОЈА ОДБИЈА ДА ПРИХВАТИ ЛАЖ КАО НОРМУ”
Из угла значајног дела критички настројене, свеопозиционе јавности, након свега што је друштво прошло под овом влашћу, и после студентске побуне, блокада и маршева који су и по својој форми и по одјеку променили Србију, сада се на студенте и студентску листу гледа као на ослободиоце који зраче неопходним променама и управо симболизују наду о којој је било речи.
Кавчић каже да је управо из горепоменутих разлога покрет у јавности доживљен и перципиран као ослобађајући тј. ослободилачки.
“Не зато што људи траже новог месију, него зато што су препознали нешто што је много важније: појавила се генерација која одбија да прихвати лаж као норму. Ако постоји једна реченица која описује ту промену, то је: „Не морамо да живимо овако, можемо много боље!“”, објашњава саговорник.
ОБНОВА ИНСТИТУЦИЈА И ВЛАДАВИНЕ ПРАВА, КАО И ИСПРАВЛЈАНЈЕ СИСТЕМСКИХ НЕПРАВДИ ПРЕКЕ ПОТРЕБЕ СРБИЈЕ
На питање (невезано за то је ли на студентској листи или не) које теме види као приоритетне у случају промене власти, будући да су студенти још на новосадском окупљању 17. јануара истакли потребу за лустрацијом и испитивањем порекла имовине, стављајући фокус на исправљање бројних неправди из претходног периода, односно суштински, на обнову владавине права, професор Кавчић одговора да би за почетак најважније било да се, како каже, ствари поставе исправно већ у полазној тачки.
“У Србији се годинама прича о „економији“, о „инвестицијама“, о „платама“, о „расту“, али се намерно прескаче суштинско питање: који је предуслов да економија уопште функционише? Предуслов је владавина права. Предуслов су институције које су независне, кредибилне и способне да спроводе закон. Без институција, економија се не развија, она се пљачка. И то није идеолошка фраза, него најпростија чињеница коју људи осећају у свакодневном животу. Јер шта значи „систем који не ради“? То значи да грађанин нема правну сигурност. То значи да предузетник не зна да ли ће му инспекција доћи зато што је нешто погрешио, или зато што је некоме засметао. То значи да радник не зна да ли ће му послодавац исплатити плату, и да ли ће држава стати иза њега ако буде преварен. То значи да студент не зна да ли ће му диплома вредети, и да ли ће запослење зависити од знања или од партијске књижице итд., итд. Дакле, ако морам да издвојим приоритет, онда су то: 1) обнова институција и владавине права; 2) правда и исправљање системских неправди; 3) економија која ради за грађане, а не за партију.”
Данас је у Србији ситуација таква, наводи Кавчић, “да имамо економију у којој је држава највећи послодавац, највећи инвеститор и највећи дистрибутер ресурса. То није нормална тржишна економија већ систем контроле”.
“И зато су институције поново кључне: јер без њих, сваки „економски раст“ је само статистика која прикрива пљачку”, апострофирао је саговорник.
“НА АНТИВЛАДИНОЈ СТРАНИ НЕ МИСЛЕ СВИ ИСТО АЛИ ВАЖНО ЈЕ УСМЕРЕНЈЕ КА ИСТОМ ЦИЛЈУ”
Током великих и масовних студентских протеста прошле године један од најјачих утисака био је “јединствено наспрам власти”. Данас, међутим, видимо извесну поделу (посебно изражену на друштвеним мрежама) између присталица опозиционих и будуће студентске листе. Сва релевантна истраживања показују пак да је једна листа против власти неопходна за стварање предреферендумске атмосфере, а да више од три (стварно опозиционе) никако није препоручљиво.
Упитан шта очекује у том погледу уочи избора и каквог је утиска након што су протести почели у извесном смислу мало да јењавају, Кавчић одговара да треба бити искрен и рећи “да, постоје поделе и оне нису изненађење”, али да питање јединства тиме не губи на значају: јединство не значи да сви морају бити исти већ да сви вуку ка истом циљу.
“Важно је да се не пређе праг који води у расипање гласова и у победу власти на основу подела. Моја нада је да ће разум превладати. И да ће се, после избора, радити на ономе што је најтеже: обнови поверења у демократију.”
Напослетку, на питање где види развојне шансе Србије и које су области од највећег развојног потенцијала, професор истиче да је Србија земља огромних шанси, али је годинама већ гурнута “у један погрешан модел развоја, презентовања и нуђења земље као јефтине радне снаге за стране компаније”.
То се, објашњава, продаје као успех, али у стварности је реч о развојној замци.
“Ако је једина конкурентска предност Србије то што је радник јефтинији него у другим земљама, онда Србија не може да напредује, она може само да остане сиромашна. Србији треба нови модел: спој знања и привреде. Земља образованих је земља богатих и срећних људи. Србија мора да пређе са економије која „служи другима“ на економију која ствара сопствену вредност. Због тога је образовање кључ промене, без образовања нема квалификоване радне снаге. А без квалификоване радне снаге нема индустрије. А без индустрије нема државе која је независна и економски стабилна”, оцењује он.
Објашњава да ту и долазимо до суштине: у Србији се образовање годинама третира као трошак, “а оно је најисплативија инвестиција коју једно друштво може да направи”.
“Уџбеници су савршен пример. Цена папира и штампе је опала, али цене уџбеника расту из године у годину. То значи да разлика није економска, него политичка и системска. То је простор где корупција, монополи и интересне групе узимају новац од грађана. И зато је пројекат бесплатних уџбеника толико важан: тај пројекат показује да систем може да функционише другачије. Могуће је направити решење које је јефтиније, праведније, квалитетније и које је једина шанса са добру будућност Србије”, закључио је професор Александар Кавчић.
Симптом/М. М.
