Целокупна јавност остала је шокирана идејним решењем споменика настрадалима у паду надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, 1. новембра 2024. године, а да је та шокираност и више него оправдана, потврдио је и тим стручњака Академског пленума, који га је анализирао и оценио као банално и цинично.

Споменик не треба да функционише као пука илустрација догађаја, већ као знак који га надилази и тиме трансформише. Естетика „притиска“, коју неупитно изазива монолитна, масивна камена плоча, дословно репродукује пад и притисак надстрешнице. Уместо да трагедију преобрази новим, исцељујућим значењем, ово решење је, напротив, потврђује, па
чак и понавља физичке карактеристике саме трагедије.

Ово идејно решење више личи на споменик ономе што је људе убило него њима самима и њиховим изгубљеним животима, јер аутор игнорише главну тему — жртве пада надстрешнице. Због тога је усвојено решење пре анти-споменик него истински споменик који би требало да ода почаст страдалима испод надстрешнице.Наведено идејно решење не успева да успостави простор сећања између страдалих, физичког простора и будућности. Уместо тога, оно остаје затворено, једнозначно и лишено комуникације, сводећи комплексну трагедију на баналну и дословну форму. У том смислу, предложени споменик својом формом и материјалом једино демонстрира елементе надстрешнице и зато га можемо оценити као потпуни промашај теме.

Такође, поставља се питање како уопште може да се ради идејно и комуникационо решење у простору железничке станице када још увек немамо одговоре у виду оптужнице. У образложењу одлуке наводи се да је споменик „опомена“. Питамо се: коме је и за шта конкретно та опомена упућена?

Када нема ни оптужница, а камоли пресуда, овај споменик може да се схвати само као опомена грађанима да не ходају око станице, нити било где у јавном простору где су рађене било какве „реконструкције“. Управо због тога, Академски пленум овај споменик сматра врхунцем цинизма ове власти, али и аутора који је јавно подржао власт одговорну за смрт 16 људи на Железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра 2024. године.

Академски пленум