Европска комисија (ЕК) предложила је ново смањење квота и повећање царина на увоз челика из не-ЕУ земаља, што би могло додатно да погоди Железару у Смедереву, која је у последњих пет година четири пута пословала у минусу, због европских квота, пренео је сајт Данаса.
Предлог је објавио потпредседник ЕК Стефан Сежурне, који је најавио да Комисија намерава да најпре преполови квоте за увоз челика, а увоз који премаши те квоте биће подложан удвострученим царинама, односно биће повећан са 25 на 50 одсто.
То би за смедеревску Железару, која је у стопроцентном власништву кинеске компаније Неw-Силкроад (Хонг Конг) Холдинг, значило да уместо досадашњих 820.000 тона, које је извозила у ЕУ и на које је плаћала царину од 25 одсто, може да извози 410.000 тона по тој истој царинској стопи, док би се за све изнад тог износа царина повећала на 50 одсто.
Како је Сежурне објаснио, ЕУ ову меру доноси како би спасила своју индустрију челика и заштитила своје произвођаче од растуће кинеске конкуренције.
Сада се очекује да овај предлог ЕК потврде свих 27 држава чланица и Европски парламент, а мере би ступиле на снагу 1. јула 2026. године.
Прве квоте и царине на челик ЕУ је увела 2019. године, а оне истичу 1. јула 2026. године.
ЕУ, такође преговара са Вашингтоном о царинском изузећу за европски челик, а циљ је да се Европа и САД узајамно подрже како би се боље одупрле кинеској конкуренцији.
Прошле године Кина је произвела више од једне милијарде тона челика, што је више од половине светске производње, далеко испред Индије (149 милиона), Јапана (84 милиона) и САД (79 милиона), показују подаци организације Wорлд Стеел.
Европске земље су знатно слабије – Немачка је произвела само 37 милиона тона, Шпанија 12, а Француска мање од 11 милиона.
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије (ПКС) Бојан Станић рекао је да би предложено додатно смањење квота и увођење виших царина на извоз челика из Србије могло озбиљно угрозити конкурентност смедеревске Железаре на европском тржишту.
Како наводи, већина челика који се произведе у српској железари пласира се управо на тржиште ЕУ и региона, што је, подсећа и био основни разлог за ову кинеску инвестицију – близина европског тржишта.
„Након што су Кинези преузели Железару, капацитети су значајно расли, али су 2019. године уведене прве европске квоте које су ограничиле извоз. Због тога је српски челик постао мање конкурентан, иако је и даље тражен на европском тржишту, јер је јефтинији од европског челика. У том периоду дошло је и до гашења једне велике високе пећи, што је резултирало преласком ове фирме из позитивног пословања у губитке“, рекао је Станић.
Према његовим речима, сада постоји иницијатива ЕК да се квоте додатно преполове и да се уведу веће царине, што би додатно отежало позицију Железаре.
„Предлог још није усвојен, о њему тек треба да одлуче Европски парламент и Савет, а мере би евентуално ступиле на снагу у јулу 2026. године“, додао је Станић.
Навео је да су чланице ЕФТА (које су део европског економског простора, а нису чланице ЕУ), попут Норвешке, Швајцарске и Исланда, изузете од ових мера, што, како истиче, отвара додатни простор за дипломатске напоре Србије да заштити своје интересе.
„Србија има простора да преговара као земља кандидат и потписница Споразума о слободној трговини са ЕУ. Очекујемо да та квота буде задржана на истом нивоу или да буде повећана, али не можемо очекивати да будемо потпуно искључени. Преговори се настављају“, рекао је Станић.
Он је навеода је тренутна квота 820.000 тона, а да је идеја ЕУ да она износи 410.000, док би царине за све преко ове количине уместо досадашњих 25 одсто износиле 50 одсто.
Професор Економског факултета, Љубодраг Савић није толико песимистичан када је реч о пословању смедеревске Железаре, додајући да ЕУ више није тако значајно тржиште када се посматра глобална слика индустрије челика.
Према његовим речима, производња челика у свету је премашила две милијарде тона, а Кина сама производи више од половине те количине, док све чланице ЕУ заједно произведу око 130 милиона тона годишње.
„ЕУ уводи царине Кини, а производи тек око 12 до 13 одсто кинеске производње. За Кину је европско тржиште важно, али не пресудно“, оценио је Савић и додао да Кина половину свог челика пласира на домаћем тржишту, што јасно показује колико је та земља економски снажна.
Говорећи о евентуалним последицама за српску железару у Смедереву, Савић истиче да не очекује веће проблеме.
„Не бринем се за Железару из неколико разлога. Прво, то није српски челик, већ кинески. Ми ту немамо домаћи задатак, као што га имамо у случају НИС-а. Друго, иако је производња смањена са преко два милиона на око 1,2 милиона тона годишње, ниједан радник није отпуштен. Тамо и даље ради око 5.500 људи“, рекао је Савић.
Подсећа да су Кинези Железару у Смедереву купили као једну од својих првих великих аквизиција у Европи, видећи у Србији, као земљи кандидату за чланство у ЕУ, одскочну даску ка европском тржишту.
Он истиче да Железара данас прави квалитетнији и вероватно, скупљи челик, те да тренутне царинске баријере можда неће знатно утицати на пословање.
„Ако Кина производи милијарду тона челика, а у Смедереву се прави тек око милион, то је буквално један промил кинеске производње, кап воде у базену и не треба правити драму од тога. Уколико Кина може да прода ових милијарду тона, наћи ће тржиште и за овај један милион из Смедерева“, рекао је Савић.
Железара у Смедереву у последњих пет година успела је да послује с добитком само једном – 2021. године.
Све остале године обележене су минусима, а највећи губитак у последњих пет година остварен је прошле године и износио је 17,5 милијарди динара, док је 2023. губитак износио 16,5 милијарди динара, показују финансијски извештаји објављени на сајту Агенције за привредне регистре (АПР).
Савић сматра да је Железара у „минусу“, јер су Кинези потрошили велики новац за озбиљне инвестиције, које још нису отплаћене, док је истовремено дошло до смањења производње због европских квота.
Извор: Бета
Фото: Покрет Тврђава
