Држава у којој полиција у званичном саопштењу коментарише одлуку суда није виша држава. Било је поштено да коначни ударац држави зада наследник Слободана Милошевића који је почео њено уништавање. Ивица Дачић, верзија Слободана Милосевића са Али експреса.
Побунио се Дачић у саопштењу које није смео да потпише зашто је суд у Ужицу пустио из притвора седам људи јер је то напад на рад и углед полиције. Није то Дачићу напад. Напад је кад полиција 15. марта чува наоружане криминалце и убице које је до јуче хапсила. Напад на рад и углед полиције кад појединци хапсе студенте, везују их на улици или их пребијене, сломљених костију везују за болнички кревет. Напад је кад полиција годинама штити Беливука и Миљковића, па склања и доказе кад почине убиство. Напад је кад полицајци окрећу главу и не реагују на разне Веселиновиће, Радоичиће, Боцаре, на неког Мандића, Боскета и њима сличне.
Напад на полицију је кад ти изговориш да њје коришћено звучно оружје јер такво оружје МУП Србије не поседује…
Тако се руши поверење народа у полицију,а не одлуком суда да се људи бране са слободе. Тако се руши, а диже се доласком професионалаца на најзначајнија места која ће сутра поштовати наредбе правих тужилаца и похапсити све који су се о закон огрешили. Од тебе па до Вучића. Редом, без да се иједан прескочи.
Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде
ФОТО: МУП
