Предозирани лажима које свакодневно сервирају грађанима Србије, свесни да су опљачкали сопствени народ као нико пре њих на овим просторима и издали све што су могли, почели су да добијају сигнале да им је крај јако близу. Јавни излив крви у мозак Вучићеве најоданије особе за све прљаве послове и то још на Пинку, само потврђује колика паника влада у редовима СНС и да им и сама помисао да ће завршити у затвору удара на оно мало вијуга које поседују.
Шлог у СНС редовима је постао нека врста спасења. Увертира за будуће бекство. Или безуспешан покушај изазивања емпатије која би ако ништа друго довела до нешто блаже казне. Долази полако време кад ће Вучићеве кабадахије од народа тражити милост, али милости за њих неће бити. Одавно су прешли ту границу и сад само могу чекати егзекуцију, од Бога или народа, свеједно.
Толико су својим кадровима, бахатошћу и незнањем загадили простор Србије да се тај наталожени отпад више не може рециклирати. Само хитна општа дератизација и дезинфекција имају некакву шансу.
Не постоји ниједан владар у свету који толико мрзи и понижава сопствени народ као самопроглашени председник Ћациленда. За њега је све што вреди у овој држави проглашено за згубидане, терористе, стране плаћенике, издајнике, усташе, блокадере и то они, онако престрављени за своју даљу судбину свакодневно понављају.
Ваљда верујући да ће тако постати храбрији, а истовремено успети да убеде и себе и друге да су незаменљиви. Но, народ је прогледао коначно и све те њихове изговорене лажи више немају оно дејство које су готово до јуче производили и од чега ће се ова земља и народ и после њиховог одласка са власти још дуго опорављати.

Током директног преноса шлога Дарка Глишића верна Пинкова публика је најпре помислила да имитира Ану Брнабић што није ни мало једноставно. Потом да се ошамутио од велике количине малигана лансираних из уста водитеља, али по наглом прекиду емисије је установљено да је реч о тешком шлогу и да је Мацутов министар животно угрожен. Министар здравља је чак изјавио како је на респиратору, али онда се појавила слика где га Вучић држи за руку, а он делује као да је претходно био код фризера.
Очигледно је да је било сасвим довољно да га Вучић помилује по глави и још једном покаже својим гласачима да и мртве може да васкрсава, попут доказаних криваца које једним потезом пера ослободи. Усплахиреног Весића није посетио, макар званично, како овај не би помислио да је у питању последња причест за жути олош који му је верно служио све док се јасно није приближио неизбежни шкљоц лисицама. Весић ће ако треба и лични опис променити и Карлеушу оженити само да избегне затворску ћелију.

Од силних масивних државних удара и бројних измишљених атентата које је Вучић преживео, тек по неки шлог, Весићева изненадна операција пред хапшење, затварање Моне или ручак код Драгице и Томе, за њега су успутне станице на путу до пакла.
У то име може и све нас једном да помилује. Зна он где и како. А и с обзиром на исказане склоности пријало би му. Вучићу, помилуј нас, и склони се да те више не гледамо и не слушамо! Мучно је. Дојадио си и Богу и народу. Народ се ослободио, а слобода не уме да чека и прашта.
Срђан Шкоро