Драгослав Бокан је у једној емисији на телевизији казао да ја не разумем шта је решење за излазак из актуелног страдања српског народа, који је пут изласка српском народу из актуелног ропства, да сам маштар, сањар…, речју – Пинокио.
Бокан од споменика Стефану Немањи, улице Хероја са Кошара, споменика мајору Тепићу… не види полупане гласачке кутије 2013. и укидање елемената српске државности на Косову и Метохији, Бриселско-охридски споразум којим је признање Косова за државу од стране Србије доведено „на гол линију“, одговорност режима у Београду за имплементацију западњачке новопаганске ЛГБТитд идеологије у законодавство, школство, медије, науку, културу… у Србији, Рио Тинто, Европрајд, Јовањицу, Савамалу…, и мук високе јерархије, али и скоро свег осталог клира Српске православне цркве на ово.
А мени је све ово заклонило наведене споменике и улице у Београду.
Бокан је своје неспорно родољубље преточио у вучићељубље, надредио га свом христољубљу и, мало-мало, ето га у медијима.
Ја због мог јавног христољубља, из којег произилази и моје родољубље, једва да досежем нешто више од друштвених мрежа, а и ту у малим границама.
Па, просудите ко је српски Пинокио, ја или – Бокан.
Протојереј Јован Пламенац
ФОТО: Принтсцреен/YоуТубе/ЦРКВЕНА ОПШТИНА БАР
