Изборна недеља у Србији постала је крвава недеља за новинаре. Разбијене, претучене и окрвављене главе новинара симболизују слику избора у десет општина широм Србије.
Док су обављали своју професионалну дужност – извештавање о локалним изборима у граду Бору и околини – новинари „Револта“, Лазар Динић и Иван Бјелић, заједно са фриленсерском, новинарком Зорицом Поповић, стигли су на бирачко место ван града, у насељу Шарбановац.
Убрзо након тога, аутомобилом су стигла тројица маскираних мушкараца. Прво су Зорици Поповић отели телефон из руку и разбили га, а затим су је физички напали, ударајући је песницама и ногама у стомак. Иван Бјелић је покушао да је заштити, али је и он нападнут.
Нападачи су били у видео комуникацији са особом која им је давала упутства, вређала Бјелића, називала га „усташом“ и претила смрћу.
Тројица маскираних мушкараца су га потом физички напала, одузела му телефон и камеру и уништила их. Убрзо након тога, стигао је други аутомобил са пет маскираних особа које су из пртљажника извадиле секире, напале Бјелића, обориле га на земљу и шутирале га тако јако да су му се очни капци затворили и привремено је изгубио вид.
Истовремено, маскирани нападачи су јурили Лазара Динића и сустигли га у близини реке Тимок, где је био подвргнут мучењу. Поред батинања, снимали су га и терали да виче: „Аца је председник“.
Са крвавим главама, жртве су превезене у медицинску установу, где им је указана помоћ. Због тежине повреда, Лазар Динић је касније колима хитне помоћи пребачен у Клинички центар у Београду. Бјелић је такође упућен на даља испитивања.
Дарко Глигоријевић, новинар портала Зумер, нападнут је у Бајиној Башти, ударали су га песницама у главу и прскали у очи бибер спрејом. Мирослав Пантовић, новинар портала Мачва њуз, нападнут је од стране мушкараца обучених у црно; његов фотоапарат и пратећа опрема су одузети и уништени. Тек након доласка полиције, поломљени фотоапарат је враћен, без меморијске картице. И Дарко и Мирослав су примили медицинску помоћ у локалном здравственом центру.
У Кули су новинари из разних медија били ометани у свом раду – њихове камере су одузимане, снимање је спречавано, физички су нападани, прећено им је и вређани су…
Ипак, крваве главе – заправо, покушај убиства Лазара Динића и Ивана Бјелића – изазивају језиву асоцијацију на убиство новинара Милана Пантића. Убијен је 2001. године у раним јутарњим сатима, претучен на смрт палицом испред своје зграде. Овог пута, поред палица, починиоци су носили секире и показали ниво бруталности типичан за монструозне режиме. Под ударцима, и док су снимани, жртве су биле приморане да вичу: „Аца (Александар Вучић) је председник!“ Млада новинарка је више пута ударана у стомак, са јасном намером да јој се нанесу трајне повреде.
Овај напад на новинаре подсећа на терористичке акте који укључују прогон, физичко и психолошко злостављање, снимање и принуду да преносе политичке поруке, уз застрашивање и испитивање о њиховом раду и ангажману – све под претњом да ће бити пребијени секирама.
Полиција још једном није реаговала на време, стигавши на лице места тек касније. Иако су се починиоци вратили и прошли поред места насиља, полицајци су одбили захтев жртава да их зауставе, идентификују и притворе.
Прошле недеље, мисија Савета Европе посетила је Србију, састављена од свих релевантних међународних организација за заштиту новинарских и медијских слобода – Међународне федерације новинара, Европске федерације, Индекса о цензури, Артикла 19, Комитета за заштиту новинара, Међународног института за штампу и других. Њихов закључак је био да је положај новинара у Србији најтежи у Европи и да насиље ескалира.
Власти, посебно владајућа странка председника Вучића, јучерашњим понашањем су, изгледа, не само потврдиле ове процене, већ и сигнализирале: „Можемо и горе.“ У протеклих годину и по дана, Србија је забележила рекордан број напада на новинаре.
Нападачи долазе из редова маскираних полицајаца које је регрутовала владајућа странка. Криминалци, дилери дроге, особе осуђене за тешко насиље, осуђене убице, уобичајени насилници лечени од психолошких поремећаја, злостављачи жена и слични профили чине јединице распоређене да преплаве Србију – настојећи да улију страх свима са другачијим мишљењем: студентима, грађанима, активистима, новинарима и политичким противницима владајуће странке.
Србија је у сталном ванредном стању које стварају маскирани, у црно обучени, страначки повезани извршитељи.
Медијска заједница се припремала за ове локалне изборе у десет општина као да се спрема за рат. Уједињени у оквиру Сталне радне групе за безбедност новинара, посетили смо све ове локације пре избора – разговарајући са локалним новинарима о дешавањима, дајући препоруке и састајући се са локалним тужиоцима да бисмо размотрили очекивања.
Током наредне године, широм Србије ће се одржати парламентарни и председнички избори. У протеклих годину и по дана, било је 165 напада и претњи новинарима, према званичној статистици Врховног јавног тужилаштва, од којих су само четири резултирала судским пресудама. Некажњивост је готово апсолутна. Насиље које је виђено током ових локалних избора само ће се интензивирати у наредним месецима.
Када су у питању убиства новинара, постоји и потпуна некажњивост. Убиства Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића остају нерешена.
Након тешких повреда, застрашивања и ширења самоцензуре и цензуре, такво насиље ће врло вероватно довести до нових жртава међу новинарима. То нису само наше процене са терена, већ и процене посматрача из међународних организација.
Не смемо дозволити да још један новинар буде убијен. Не само зато што је то неприхватљиво зло, већ зато што је јасно да би се то заташкало. Убиство новинара је најјефтинији облик цензуре, како је неко једном рекао – јефтино, без последица.
Зато не смемо дозволити да ова „крвава недеља“ у Србији постане трајно стање. Новинарска солидарност, заједно са солидарношћу међу и са грађанима, је за сада кључна, док међународне организације морају да одрже сталну мисију у Србији како би спречиле да постане још једна мрачна Русија или Белорусија – још једна земља без новинара и без независних медија.
Аутор је председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), члан Сталне радне групе за безбедност новинара и оператер на Сигурној линији за новинаре 0800 100 115
