Последња трагедија на београдским улицама која је уништила трајно једну породицу, само је једна у низу које се годинама систематски дешавају у држави Србији. Возити Београдом у ситне сате је као да сте усред украјинског рата. Постоје, нарочито млади обесни татини и мамини синови у бесним аутомобилима који дивљају престоничким и српским друмовима. Надрогирани, пијани, не поштују никаква упозорења, сигнализацију. Контроле у виду саобраћајне полиције скоро да и нема. Сва су мобилисана у одбрани пропалог режима АВ.

Узор су им њихови промотери бахатости на друмовима. Бабић, још увек недостаје два минута са наплатне рампе. Жељко “Пинков” син и јадна девојчица.

А моториста, а лудака колико хоћете, само нема ко да их заустави и трајно одузме превозно средство. А онда везе и везице у судовима, код вештака и тако укруг. За то време изгинусмо на друмовима више него у ратовима

Режим АВ неће бити одбрањен ни полицијским курсистима ни корупционашким начелницима, али ако се нешто под хитно не уради, неће нас ни бити. За почетак, могао би се Српски министар унутрашњих послова угледати  на свог колегу из Словеније и дати оставку. Само далеко смо ми од Словеније, и шта то беше оставка 

Синиша Стојчић