Знам да читате, само се не оглашавате.

Ваш председник је дао одобрење за ово, јавно на телевизији.

Шта осећате док гледате ове сцене?

Да вам кажем шта ја осећам:

Плачем, тресем се.

Знате, моју мајку је овако ударио и убио на лицу места пијани возач.

Имала сам дванаест година.

И даље видим крв на снегу поред пута.

И даље је сањам и пробудим се очајна јер је то био само сан.

По речима вашег председника човек који је убио моју мајку није крив јер је у реду да се гази онај који се нађе на путу.

Његове убице су чуле глас Хуље и кренуле у акцију.

Крв жртава неће бити само поред пута.

Она је на вашим лицима и рукама, саучесници!

Александра Ћурчић