На истој оној у црно завијеној железничкој станици после чијег трагичног краха надстрешнице је честитом народу пукао филм, уводе се и ванредне линије за ону несретну плаћену публику… Да, публику махом нерадника разноразних фела, плаћену народним новцем који је некако отуђен у државној каси, док се за скупове честитог света који пуни ту касу, линије затварају. Болест која спречава да друштво оздрави…
Ето до које мере иду последице некадашњег лошег избора и упорне толеранције истог… илити о грбоме и лечењу временом.
Али при свему томе ипак највише забрињава потпуни изостанак правосуђа са сцене, тужилаштва на првом месту, а са њима ђутуре и полиције, јер та два ентитета су нераздвојиви. Показали су нам и даље нам показују колико нису народни већ напротив картелски. Колико су ушрафљени у компрадорски, државни апарат до зла бога похлепан и устремљен против сопственог народа. То им не смета!
Огроман, горући проблем је у реалном, фантомском институту белих медведа. Номинално тако нешто не постоји, а реално тако нешто влада и тиме се поробљава народ. Шта год незаконито, нечасно и неморално да су забрљачили… свира им радио и то за пристојну суму. А забрљали су за црвени картон… техничку, искључење, па и забрану даљег такмичења.
И прича се о тужилачкој полицији… па иако у целој тој причи недостаје почетак, а то је свакако озбиљна јавна дебата за то питање стручних интелектуалаца, верујем да идеја можда и није лоша, али строј ком шрафови и делови који немају кичму, част и образ, који су од проверено послушничког материјала, дакле склони фашистоидности (код нас најчешће линијом непотизма и трговином утицајем)… неће функционисати. Склоност фашизму је огромна неподобност за политику… Кобна је за правосуђе а потом и читаво слободно друштво. Правосуђе треба да штити друштво од фашизма и осталог криминала уопште, а не да их, према потребама од народа отуђеног државног апарата, селективно толерише.

Ако кадровски не опоравимо тужилаштво, а са тим у комплету и полицију, џаба нових институционалних технологија… Ако се коначно једном за свагда институционално не расцопа тај реални егзистирајући култ белих медведа, и не заведе одговорност и номинална и хиперреална, одабир и производња (каљење) послушника ће се наставити.
Јер, не само ко не памти… већ ко не процесуира, не одреагује и не реши проблем… тај ће га изнова проживљавати.
Добро јутро Србијо 25. октобра 2026. године. И само ТРИ, али и памет у главу, јер покушаће напред описани кадар да се подвали и тиме затрује предстојеће системске промене!

Адв. Иван Татић