Хотел „Лепенски Вир“ у Доњем Милановцу био је некада најлепши континентални хотел са најлепшом и најсадржајнијом забавом, храном и музиком, познат и изван граница бивше нам велике државе. Какве су ту величанствене манифестације биле, колико је ту познатих клубова гостовало и припремало се. Додељивање награде за најбољег водитеља свих југословенских центара. „Игре без граница“, готово да нема естрадне звезде која је нешто значила, а да није наступала и забављала госте. Тозовац, оркестар Златне струне, дувачки оркестар Феата Сејдића, Седморица младих, Станиша Стошић, Зага и Срета, Франо Ласић… све под управом легендарног директора Драгана Мораревића. Хотел је био стуб и носилац туристичког развоја читавог Доњег Подунавља и Доњег Милановца. Снимани су филмови, Ћао инспекторе, Вампири су међу вама, Дама која убија… И тако све до санкција и несрећне приватизације. Хотел, и у саставу КМЗ, Хотел на Оману купили су тада велике демократе из Пећинаца, шта знају паори шта је туризам. Купили, или добили јер Мишин Конак и Тенкина кућа, као и хотел на Оману несрећно су придодати тој приватизацији.
Хотел почиње своје посрнуће, цене изнад реалних, а кухиња, и квалитет услуга никакви.
Наравно да су газде на време се прешалтовале у СНС, али џаба, знање се не може купити. Дрљање и хотелијарство су две неспојиве дисциплине
Ових дана, у недељу су избори у Мајданпеку и Хотел доживљава свој највећи крах. Постаје Ћаци рупа, скоро сваке вечери организују се вечере са музиком за лоповске кадровике једне секте, и маме се, лове се гласови. Влашка музика пићи, њу највише воле сељани – кандидати за локалне функционере. Позивају их, као и друге људе, верне гласаче запослени у Центру за (не) културу и Туристички савез
А суштинско питање, ко то плаћа. Сви ми, чак и ви који никада нисте имали могућности да посетите Хотел, а власник се нада да ће га СНС спасити. Неће, већ граде хотел у Голубцу, а о „Воденој вили“ у Доњем Милановцу одустало се. Појела маца пола парка за тај хотел у Доњем Милановцу. А, и шта ће кад Милановац нема добар кеј, марину, има само изроване улице, да л ће да се заврше нико не зна. Ни сам Господ
Синиша Стојчић
