Деловање Александра Вучића последњих година обележено је систематским урушавањем институција, гажењем демократских норми и манипулацијом националним идентитетом у сврхе личне и партијске моћи. Уместо да штити државне интересе, он их је претворио у средство политичке трговине, размењујући принципе, националне ресурсе и друштвени интегритет за опстанак на власти и одржавање моћи и утицаја. Реторика о патриотизму сведена је на празну форму док се суштински интереси грађана занемарују, а одлуке које пресудно утичу на будућност земље доносе иза затворених врата, без транспарентности и одговорности.
У таквој атмосфери, студентски покрет остаје једно од ретких аутентичних жаришта друштвене енергије и отпора. Студенти, иако често потцењени и омаловажени, показали су да су способни да препознају манипулацију, да бране демократске вредности и да јасно ставе до знања да Србија не мора да се мири са ауторитаризмом. Њихова истрајност, храброст и јасно артикулисани захтеви подсећају на то да је снага промене увек прво видљива међу онима који немају шта да изгубе осим будућности коју им неко други покушава отети.
Пред нама су парламентарни избори, а све више информација указује да ће се председнички избори одржати до краја године. То је тренутак у којем ће се мерити зрелост друштва и спремност грађана да одбаце модел владавине заснован на страху, клијентелизму и манипулацији. Управо зато је важно да глас студената буде гласан, јасан и незаобилазан — не зато што су они једини који виде шта се дешава, већ зато што су једни од ретких који се усуђују то јавно и доследно да кажу.
Уз то, имају резултате.
У времену када се национални интерес злоупотребљава, а уставни поредак потискује, студентски покрет постаје подсетник да се слобода не добија, већ осваја. А избори који долазе биће тест: хоћемо ли наставити да живимо у земљи у којој се институције распадају под теретом политичке воље једног човека, или ћемо се окренути према држави у којој глас грађана заиста значи нешто.
За Србију и српско друштво је од изузетног значаја да се десе промене. Друштво се налази у константној кризи и још увек у колективној трауми због догађаја у Основној школи „Владислав Рибникар“, Малом Орасју, Дубони и на крају падом настрешнице у Новом Саду.
Зарад будућих генерација, зарад наде да је могуће мењати систем у Србији, потребна је пуна подршка студентима и свим побуњеним грађанима који захтевају правду!
Свеопшти виши циљ – смена криминалног режима Александра Вучића, све друго иде након тога.
Победићемо зло.
Једноставно, морамо!
Иван Милановић
