Удбине удбе на куб

Вучић Студентску листу и све оне који је подржавају назива усташама, талибанима, терористима, извођачима обојене револуције, рушитељима уставног поретка, блокадерима… Опозиција ова тзв. лева каже да су студенти испостава Русије и ФСБ, као доказ нуде локнатог Исуса и непостојање ЕУ застава, објашњавајући да иду сувише десно, те су због тога потпуно неприхватљиви. Такозвана десна опозиција сматра да студентском листом управљају евро фанатици и то уз подршку Берлина, Брисела и Стразбура, да немају довољно национално и државно суверенистичких представника, да иду улево, те су због тога неприхватљиви.

Истакнути појединци и јавне личности после објављивања Студентске листе тврде да су је саставили Бојан Пајтић и Душан Петровић уз помоћ Немаца, да Нови Пазар има пресудну улогу у односу на Београдски универзитет, да је ту своје прсте умешао чак и Сулејман Угљанин, а они најекстремнији иду толико далеко тврдећи да на СЛ нема уопште Срба и да својим деловањем хоће да врате Кардеља на власт!

Ако све ово боље сагледате видећете да постоји невероватно сагласје у власти, опозицији и међу јавним личностима чији су фаворити испали са СЛ, да овако конципирана листа представља опасност за националне и државне интересе. Као да се сви информишу из исте мрачне собе смештене дубоко у подрумима Удбе, осмишљене управо да дели “проверене” информације чији је задатак слуђивање народа. Злонамерни диригују, а повређени и сујетни спроводе, верујући да су лансирани подаци заиста тачни и ту упадају у чаробну мрежу коју службе безбедности већ деценијама вешто плету на овим просторима. Све се мења, само Удба остаје иста, као судба коју је немогуће променити још мање реформисати и редефинисати.

Али идемо редом. Бојан Пајтић и Душан Петровић нису имали толику моћ ни кад су формално имали власт и могли да утичу на одређене процесе. Притом ко ишта зна о односима унутар некада моћне ДС њих двојица нису никад били исти пар ципела. Ако је Пајтић толико моћан и утицајан за СЛ што није сачувао на њој ректора Ђокића? Или “убацио” на њу ликове ала Мила Пајић или Динко Глухоњић?

Ако Немци заиста управљају СЛ испада онда да њима заправо управља Вучић који је, то више није никаква тајна, управо уз њихову помоћ дошао на власт. Тешко је поверовати да Немци подстичу студенте да играју Ужичко коло, пуштају Марш на Дрину, носе парвославне иконе и српске заставе. Не делује баш германски на први поглед. Што се уплива Новог Пазара тиче и оптужбе да екстремни исламисти кроје капу студентској листи то је толико бесмислено да свако ко је био на неком скупу који су организовали студенти могао је видети забрађене девојке како играју српска кола и храбро ходају уз звуке Марш на Дрину. Ко у томе види исламистичку претњу или пак даје значај факултетима из Пазара који они немају нити га траже, највише подсећа на ону бабу из филма Срђана Драгојевића “Ране” која кад се добро надувала почиње из чиста мира да урла “усташе прелазе Дрину!”

Јасно је од самог старта да појава СЛ улива подједнак страх у власти и опозицији као и код одређеног броја људи, јер им једноставно својом појавом угрожава стечене привилегије и позиције. И зато их оптужују да су час немачки, час руски, Пајтићеви или Угљанинови, а свако ко уме да сабере два и два зна да то нема благе везе са истином.

Зато сви са својим оловкама на изборе 25. октобра да заувек обришемо зло у сопственим редовима, али и све оне који га деценијама подржавају и одржавају, свесно или не, како би могли да с правом и поносом поново нашу земљу зовемо својом.

Једноставно је. Заокружи 3, док и тај број не прогласе реметилачким, злокобним или нечијим!

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.