Био је 25. октобар 2026, 21 сат и 31 минут.
Грађанин Аца Србин, са фразеонимима „Србија Побеђује“ и „Уједињена Србија“, признао је да му није успела операција окретања мајки и очева, баба и деда против властите деце:
„Многи ће да буду изненађени, а ви ћете да схватите колико су неки лагали и шта су све измишљали. Желим да вас обавестим да је победила студентско-блокадерска листа. И пошто су говорили како ће неко да бежи, да пакује кофере, како их се неко плаши, како ће неко да се склања, лагали су све што су говорили. Лагали су и за звучни топ, лагали су и за Сарајево сафари, лагали су за Јовањицу, лагали су за све… Од нас ће сад отићи неки бизнисмени, неки људи, али наша структура је веома чврста, ми смо веома јединствени, веома снажни, на опозицију смо научили. Већина нас је више времена провела у опозицији него на власти. А за то да нећемо да признамо, па ћу ја да објавим другачије резултате, ја вам унапред кажем. Ово је била верификација револуције коју су спровели уз подршку различитих европских земаља и дубоке америчке државе која је против председника Трампа.“
Признао је зато што је изгубио са 13 и по процената и скоро 600.000 гласова разлике, пошто тако нешто не може и не сме да се не призна.
После непроспаване ноћи, прве у слободи, тј. у опозицији, Дух Са Тупом Секиром (ДСТС), као да се повампирио.
Командовао је „јуриш“ („Ја сам за вама!“) користећи као лајт-мотив, уместо мобилизаторског говора мајора Гавриловића из Великог рата, постизборну инверзију стварности у којој себе, неколицину такорећи презимењака (Вуч-ић-ев-ићи) и ортака, Боже му опрости, беатификује у жртве, праведнике и новомученике.
Избацивање слика грађанина Аце Србина из канцеларија које живе и раде о државном грошу; испраћај паравојске и параполиције Ћацистана у мировину; те, инсценација напада и(ли) „напада“ на најгледаније кабловске и најгледаније дворске ТВ тровачнице са националном фреквенцијом и узнапредовала „бомбашка упозорења“ – означили су почетак контраофанзиве на Победнички Број Три који је, и даље, миљама далеко од стварних и ефективних полуга моћи, а поготово силе.
Потом су Броју Три, на Свету Петку, око три сата поподне, са три стране, стигле најмање три претње иза којих је стао Дух Са Тупом Секиром!
Дух је, са страначке славе, пред иконом, славском свећом и свештеником, вокабуларом из два своја прошла јавна живота, позвао у отворену опструкцију сопствене детронизације и надолазеће и неизбежне реконструкције његове деструкције: „Донесу ли одлуку и наставе ли терор над људима који другачије мисле, батињање, пребијање, разбијање и све остало, а државни органи не предузимају ништа, бићемо приморани да се самоорганизујемо!“
Као да баш он и његови, у тренутном интеррегнуму, и даље не поклапају оба ресора силе и све безбедносне службе и парасллужбе. И као да се управо он и његови (на нож, погачу и крв заклети) лојалисти нису „самоорганизовали“ још раније у, сада већ почившој Независној Држави Ћацистан (Ен-Де-Ћа) која је противно сваком праву и правди, закону моралу, потрајала чак 597 дана! Ен-Де-Ћа је настао 6. марта 2025. као, наводни, „студентски камп студената који желе да уче“, а окупатор је протеран у изборној ноћи, 25. октобра 2026, пошто су се из Дворског парка разбежале паралимилитарне фаланге, претходно, у сумрак, ту доведене „да бране изборну победу“ Аце Србина!
У програму уживо распомамљене „Гледатељско-обавештајне информативне службе Информера“ (ГОСИ) која је, минуле две године, потказивала, проказивала, деградирала, дискваилифковала, денунцирала, дехуманизовала и таргетовала на стотине и стотине критичара Аце Србина, извесни „државни секретар у Влади Србије Ђуре Мацута“ и „саветник доскорашњег председника Србије за регионална питања“, скоро неприкривено, призивао је – војни удар?!
Нешто слично, али више политички, а мање милитаристички, са истог ГОСИ-ја, безбедносни (за ову прилику и политички) емеритус аналитичар, синтетичар и практичар, припретио је да Ацо Србин „има још аргумената“, јер, ако СНС посланици не буду присуствовали конститутивној седници, онда парламент, по том стручњаку, не може бити ни конституисан, па креће „одбројавање“ за нове ванредне парламентарне изборе. Што, уз очекивано опструисање од стране поражених у изборним комисијама (у којима Есенес, са сателитима и тројанцима, има убедљиву већину), преко понављања избора на неким бирачким местима, овој причи даје чудни крај.
Дочим је „Влада у техничком мандату“, у првом оглашавању након избора, „осудила сваки облик насиља, нападе на институције, приватну имовину, угрожавање безбедности грађана“, те – паз’ сад – „покушаје да се након одржаних избора институционалне и друге промене спроводе притисцима, претњама или насиљем, изван законом прописаних процедура“. Па, приде, припретила победницима избора да „до избора нових органа власти, постојећи органи настављају да врше своје надлежности у складу са законским овлашћењима и ограничењима, због чега нико не може самостално преузимати њихове надлежности, нити захтевати да се одлуке доносе мимо прописаних процедура“. Те, импутирала Броју Три да призива насиље, пошто – како тврди анонимни Влада из Владе – „ниједан изборни резултат не може бити оправдање за насиље, претње или застрашивање“.
Док је ГОСИ као такав, као главни топ и најважнији дрон Есенеса и одрођених безбедносних служи, по васцели дан, слободно ширио страх и панику међу грађанима: како више неће бити пензија и плата, неће бити грејања, како ће „штрокадерско-блокадерска-пицулићко-куртијевска… (допиши сам)“ будућа власт признати независност Косова, одустати од Републике Српске, увести санкције Русији, подржати отцепљење Војводине…
Чини се да је брзина конституисања нове власти једина права одбрана од „самоорганизовања по Духу Са Тупом Секиром“ и претњи ванредним стањем или војним пучем, пошто је тренутна в.д. свевладарка (врховна команданткиња, председница распуштеног парламента, чуварка трона на Андрићевом венцу у зимског периоду етц) један државни удар извела још 25. децембра 2024. године и показала да то уме. А, стицајем околности (напад на израелску амбасаду са смртном последицом по нападача), исподцензусни попечитељ полицајни је „црвени ниво борбе против тероризма“ већ прогласио.
Дакле, пре тумачење Устава на ову тему, Победник мора што пре: да позове све оне на јавним функцијама који су се огрешили макар само о јавни морал да добрововољно поднесу оставке; да конституише нови сазив Народне скупштине, како би нови председник парламента (мој предлог: лидеру опозиције да се понуди место једног од потпредседника!) преузео све те државне овласти коју се пале на нејака плећа Духовљеве Тајнице; да одмах распише превремене председничке и захтева расписивање ванредних локалних и војвођанских избора пошто тамо стање ствари у власти не одговара слици расположења грађана на терену.
А Устав (члан 200) кога је, за време аутократије, Дух претворио у Заустав, каже да Народна скупштина проглашава ванредно стање „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана“. Да ли одлазак Узурпатора све три гране власти угрожава државу и сва три њена основна елемента (територија, грађани /народ и власт које се управља према Уставу и законима) или, баш напротив, даје држави шансу да преживи?
Било како било, ванредно стање, за време кога се може „одступати од Уставом зајемчених људских и мањинских права“, могуће је увести на 90 дана, под условом да имате активни, а не распуштени, парламент. Пошто распуштена Скупштина, логично, „није у могућности да се састане“, одлуку о проглашењу ванредног стања на 48 сати доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе, што ће рећи да Тајница има право на два, а невидљиви Мацут на један потпис, те је одлука на „ведејици“ свега и свачега у овој земљи!
Таква одлука би престала да важи „завршетком прве седнице Народне скупштине одржане по проглашењу ванредног стања“, што би значило, конститутивне седнице новог сазива.
Нада умире последња: Загорка Доловац стварно постоји и, после 16 година на месту главног јавног тужиоца – почела да (се) „чешља“. За почетак, тужилаштва! Врховно јавно тужилаштво већ је послало своју комисију у, Аци Србину омиљено, Више јавно тужилаштво у Београду да провери предмете који су се у том тужилаштву спроводили или нису спроводили.
И фуснота: моја последња књига, „Деструкција реконструкције“ (Цатена мунди, 2025), у поднаслову има „Поглавица који је поразио сопствени народ“.
Ах, да, није згорег да поновим, врло поучан крај последње колумне („Деца на Газиместану, родитељи у Ћацистану“, 12.10.2026): … А како се, подсећања ради, пред Нирнбершким судом, бранио дугогодишњи главни уредник нацистичког листа „Вöлкисцхер Беобацхтер“ (и један од важнијих идеолога НСДАП, па чак и доцнији „министар за окупиране источне територије“) Алфред Розенберг? Безуспешно је покушао да се дистанцира од практичног спровођења злодела, негирајући властиту улогу и моћ и пребацујући кривицу на друге високопозициониране нацисте.
Цвијетин Миливојевић
