Braniš svoju slobodu, Vučiću!

Koju Srbiju i kome ti to ne daš, Aleksandre Vučiću?!

Od koga je braniš ovim otužnim hodočašćem u tvoje ludilo?!

Hoćeš li tu divnu trobojku od 200 metara razviti, ili se sakriti pod njom, i veruješ li zaista da je dovoljno velika da pokrije sva zla koja si Srbiji učinio?!

Razvio si ti i pokrio Srbiju crninom, bezumniče!

Braniš Srbiju koju si podveo belosvetskoj fukari!

Braniš Srbiju koja nema većeg dušmanina od tebe!

Braniš Srbiju koja vrišti i zapomaže da je ostaviš na miru i da je više ne “braniš”, ne bi li šta od nje ostalo, osim sećanja!

Ako bi zaista da odbraniš ovu našu mučenicu – zaštiti je od sebe!

Nama je Srbija dom, nama je sve, a tebi je plen!

Nisi ti predsednik već robovlasnik, tamničar, najveća Juda i janičar!

Braniš golu vlast i fotelju iz koje kao na pijaci kantariš kome od fukare koliko Srbije, i koliko si ti u tome dobar srebrnjaka…

Braniš veleizdaju, dilove sa zapadnim probisvetima, dogovore s Kurtijem i njemu nalik zverima, dogovore da se Srbijom kopa i rudari, da se učini deponijom “slobodarskog” sveta, da radnike okujete u lance i pelene, da starost bude presuda bez prava na pomilovanje, da mladost bude agonija bez horizonta, da strah bude temeljac na kojem ćemo se doveka kućiti…

Braniš svoju slobodu, Vučiću!

Ne mari ako je Srbija u okovima dok god ti nisi!

Ne mari da od nje ništa ne ostane dok god je šaka zemlje za tvoju fotelju s koje ćeš pozivati lešinare da dođu po to kostiju što će preteći…

Spreman si da sve spališ ne bi li se u tom plamenu zvao predsednikom, generalni zastupniče bede i jada!

Braniš svoju slobodu, Aleksandre Vučiću, a sve ti dalje izmiče!

Nije ovo borba dve Srbije, koje toliko želiš da zakrviš, već ustanak čoveka u čoveku, i tu si već poražen!

Mi osim Srbije ništa drugo nemamo i ne treba nam!

Nama je dom, nama je sve, a tebi je plen, no tome je kraj!
Zaludu dovodiš ove mučenike da svedoče i kliču tvojem ludilu – Srbija više neće biti dnevna bolnica tvoje manitosti!