U samo dve godine, u tri masovna ubistva u zemlji koja ima nešto preko pet miliona stanovnika stradalo je trideset ljudi.

Više od jedne trećine žrtava su deca.

Deca.

Iskreno se divim ljudima koji su obradili informacije, rekli:

“Bože sačuvaj, sudbina”

I nastavili sa svojim životima.

Aleksandra Ćurčić

Čudim se onima koji misle da se nesreće događaju drugima (jadni ljudi, ali hvala bogu, nije niko moj)

Ljudi u selima oko Mladenovca su gledali užas u Ribnikaru, sleđeni i užasnuti.

Ni slutili nisu da će već narednog dana oni biti vest u crnoj hronici, još jedan detalj u slagalici užasa.

Porodice žrtava masovnog ubistva u Novom Sadu (jer to jeste bilo masovno ubistvo) su sigurno bile užasnute majskim hororom u Srbiji, ne sluteći da će im horor zakucati na vrata za nešto više od godinu dana.

Da li sedite mirno u svojim domovima očekujući praznike? Da li se radujete dočeku, Božiču? Jedva čekate da vidite rođake i prijatelje, hvata vas novogodišnja euforija?

Ne pratite vesti, nećete da kvarite raspoloženje, ili krajičkom oka pogledate narko dilere koji šamaraju studente, državne funkcionere koji pokušavaju da ih pregaze, osuđene zločince koji potežu noževe na decu i kažete: “Daleko bilo”?

Shvatate li ljudi da su studenti i srednjoškolci izašli jer ne mogu da vuku lance nesreće na nogama?

Shvatate li da su izašli jer pravda za žrtve znači budućnost bez žrtava korupcije, nepotizma i nasilja koje se propagira u ovom društvu?

Shvatate li da ta deca štite vas, vašu decu i unuke, jer znate, bolesnici koji u punoj brzini uleću među mlade imaju decu koju uče da je u redu ubiti po naređenju i da za ubistvo ne odgovaraš ako ti vlast čuva leđa.

Shvatate li da oni sa noževima možda kući imaju arsenal oružja i da inspirisani kriminalcem koji je rijaliti zvezda i opskurnom voditeljkom koja u jutarnjem programu uči kako da barata snajperom mogu da uzmu to oružje i krenu da ubijaju sve koje nađu na ulici?

Shvatate li da u zemlji ima na hiljade renoviranih objekata za koje znamo samo da je renoviranje papreno koštalo, a ne znamo kakav materijal je ugrađen, ni da li je neko ispitao sigurnost tih objekata.

Nema sigurnih u ovoj zemlji, sem onih koji ni za šta nisu krivi, onih koji su napravili sistem isključivo za svoju decu.

Aleksandra Ćurčić