Kada izgovarate ime Nenada Lalatovića na “Karađorđu” morate imati poštovanje, pre svega jer je čovek koji je doneo poslednji trofej Vojvodini, čovek koji je imao sjajne rezultate sa ovim timom u sezoni 2019-20 kada je osvojen Kup Srbije.
Menjao je posao 21 put u karijeri koja traje 13 godina, Vojvodina mu je treći srpski klub u poslednjih 8 meseci, sve su to brojke koje govore i o njegovom nespokojstvu.
Taj nemir na licu Nenada Lalatovića je sve češći na konferencijama, a sinoć je možda dostigao i svoj vrhunac tokom utakmice protiv Radničkog iz Kragujevca.
Nije prvi put da čujemo psovke od njega, nije prvi put ni na konferencijama za novinare (setimo se samo kako se ophodio prema svom nekadašnjem pomoćniku Šarcu), a odgurivanje našeg kolege fotografa Neše Kotlajića koji je želeo da smiri situaciju je dokaz da je bilo i previše tolerancije prema ovom stručnjaku u prethodnim godinama.
Lalatović možda zaslužuje klupu Vojvodine jer je tu najspokojniji (jedini klub sa kojim je osvojio trofej), ima i sada solidne rezultate, ali ako je ovo sinoć duševna staloženost, onda frazu “voli Bog Lalata svog” ne bi trebalo više da koristi.
Posebno ne u vreme Božićnog posta.
