Posebno mesto u almanasima jugoslovenske i srpske košarke pripada Peđi Stojakoviću. Jedan od najpreciznijih trojkaša u istoriji NBA lige, može da se pohvali da je bio jedan od stubova generacije koja je 2001. pokorila Evropu, a koja je godinu dana kasnije osvojila titulu prvaka sveta, a pod “stare dane”, Peđa je osvojio i NBA prsten sa Dalasom.
Ipak, nekadašnji košarkaša Crvene zvezde, PAOK-a, odnosno Toronta, Nju Orleansa i Indijane, ljubitelji NBA lige najbolje pamte u dresu Sakramenta, a snagu najbolje generacije u istoriji Kingsa sa Stojakovićem, Vladom Divom, Krisom Veberom i Dagom Kristijem, upoznali su svojevremeno Kventin Ričardson i Darijus Majls, dvojac 2000. godine draftovan u najjaču ligu na svetu od strane Los Anđeles Klipersa.
Upravo tandem Majls – Ričardson danas ima emisiju pod imenom “Naklheads”, u kojoj su ugostili Stojakovića. Razgovor je potrajao, a Peđa naširoko pričao o svojoj bogatoj karijeri.
„Košarka mi je bila bekstvo. Pomogla mi je da pronađem nešto novo i pozitivno u životu. Video sam svoje roditelje i druge ljude koji za sobom ostavljaju sve za šta su radili celog života. Čak i danas razmišljam o tome. Da rat nije počeo, pitanje je da li bih igrao košarku. Odrastao sam u malom mestu od 20.000 ljudi. Jedini sport je bio u školi. Verovatno bih nastavio koracima roditelja, ostao bih u tamo i radio u polju, na farmi. Ne znaš kakve će karte život da ti podeli karte. Za mene je ovo bio blagoslov. Imao sam sreću i da imam trenera koji me naučio osnove, koji mi je bio mentor… Jednostavno me je otključao. Za godinu dana sam postao najbolji igrač u zemlji u tom uzrastu.“
Još kao 15-godišnjak obreo se u Crvenoj zvezdi, a godinu dana kasnije Peđa je u Grčkoj potpisao prvi profesionalni ugovor.
„Ludo, nerealno. Mogao sam da obezbedim roditeljima ono što su izgubili. Da izgrade ponovo živote. Ali, srce im je zauvek ostalo tamo odakle su došli.“
Završio je retrospektivu sopstvene košarkaške biografije, pa dao na značaju današnjim velikanima NBA lige – Nikoli Jokiću i Luki Dončiću.
„Igrao sam protiv Lukinog oca. Za Jokića se nije znalo u Evropi. Igrao je u malom klubu. I nije ga bilo briga. Svaka čast Denveru. I sada su njih dvojica srušila sva moja verovanja da moraš da budeš atletski moćan, brz da bi uspeo. Fantastični primeri šta osnove znače za igru. Nekada se nije verovalo u internacionalne igrače. Nije bitno šta si uradio u Evropi, moraš da zaslužiš minute. Sada je igra globalna. Trojica-četvorica najboljih su internacionalci. Osnove su pomogle Evropljanima da uspeju.“
Peđin sin Andrej visoko se kotira među koledž talentima u Sjedinjenim Američkim Državama i naredna stanica mogla bi da bude NBA liga. Trofejni otac sigurno može da podeli sijaset korisnih saveta na putu ka najjačoj košarkaškoj ligi.
„Prošli smo kroz faze. Nismo razgovarali jedan sa drugim, posle smo bili malo kulturniji, a sada je manje osetljiv i možemo da pričamo. Sluša druge, iako sam mu isto pričao godinama. Ali, super sam ponosan, najlepši je osećaj za roditelja da vidiš kako dete ide tvojim stopama. Žao mi ga je zbog pritiska da nas učini ponosnima. Uvek mu govorim – rad je jednako samopouzdanje, samopouzdanje jednako igra. To mogu da im kažem. I da ostanu skromni.“
Zaključak velike priče Peđa je dao odgovorom na pitanje na koji način je potrošio prvi veliki novac koji je zaradio?
„Pre neko veče sam prijateljima rekao kakav je osećaj moći da kupiš šta god. Ne mogu da kažem da sam bio pametan, ali sam srećom imao jake roditelje koji su me podsećali odakle dolazim, držeći me čvrsto na zemlji. Mada, svi smo kupovali pogrešno, svi smo vozili nešto što nam nije potrebno. Satovi, odeća, klubovi… To je deo priče, ali u nekom trenutku shvatiš da kada se lopta zaustavi, čeka te pravi život. Kada lopta stane, niko te više ne zove. I ne stiže plata.“
FOTO: YouTube/Sport Light & KIDA Show
