Pripadam generaciji iz pedeset i neke i oko njih. Poručujem studentima i svim mladima – ne računajte na nas.
Stali smo ispred vas, ali ne da bismo vas zaštitili ili poveli u sigurniju budućnost, već da bismo vas sprečili da idete dalje, da izaberete svoj put.

Nudimo vam naš put, put podaništva, put prošlosti. Moja generacija svojim glasovima održava ovaj režim u životu, održava sistem korupcije i kriminala.

Mi nemamo svoje mišljenje i svoj stav. Uvek smo ga predavali nekom vođi, nekom autoritetu. Čim nas zaplaše da ćemo ostati bez penzija, da može biti i gore, mi pristajemo na sve. Ubedili su nas da je gladovanje patriotski čin, da je otimanje stečenih prava – penzija, spašavanje otadžbine.

FOTO: Fonet/021.rs

Mi smo jedina generacija u istoriji koja ne podržava svoju decu i unuke. Ušli smo u ozbiljne godine, a još uvek verujemo u šarene laže i manipulacije. Zaslepljeni lažnim obećanjima nismo primetili da će nadstrešnica pasti.

Vi nas opominjete, ako ovako nastavimo, da će pasti društvo i država. Ali mi ne verujemo vama, ubedili su nas da vi niste u pravu, verujemo i dalje da postoji samo jedno rešenje, jedno mišljenje i jedan put, makar bio pogrešan.

Ubedili su nas da vi ne treba da se mešate u vašu budućnost. Ima ko to zna bolje od vas. Mi ne verujemo u dijalog, to je gubljenje vremena, kad jedan čovek zna sve i najbolje.

Mi smo izjednačili patriotizam i poltronstvo.

Čast izuzecima, ali njih je, među nama, premalo.

Zato, plačem i poručujem vam – idite svojim putem.

Ne računajte na nas.

Dobrivoje Antonić, profesor u penziji