Pad hulje je neminovan

Ako ćemo iskreno – nije se nama dogodio Aleksandar Vučić, već smo se mi dogodili Aleksandru Vučiću.

Narod po njegovoj meri i ukusu, i tu nema spora.

Ne može bitanga da vlada dobrima, jednostavno ne može!

Zapravo, može, ali ne toliko dugo i sa toliko moći da uveliko govorimo šapatom, da slučajno ne čujemo sebe kako slobodno mislimo i zborimo.

Dakle, pad hulje je neminovan, samo je pitanje koliko smo zaista spremni na to i koliko to iskreno želimo?!

Vučićev opstanak na vlasti ne zavisi od njegove moći već naše nemoći!

Nemoći da za sebe, za ovu divnu i blagoslovenu Srbiju, za potomke – tražimo bolje!

Nemoći da prihvatimo da je svaki dan njegove vlasti dan manje za Srbiju, doslovno!

Nije to više pitanje političke borbe, no borbe za goli život Srbije i nas u njoj!

Deca nam upravo drže lekciju iz hrabrosti, časti, obraza, a mi ćutimo i tražimo izgovore…

Ne valja nam ta mladost, pa imamo li drugu?

Čija su to deca na ulici ako nisu naša?

Jel uvek svako plaćenik, izdajnik, izmanipulisan, zlonameran..?

Ili samo tražimo opravdanje što su nam se muda svela na mudanca a želja za slobodom na gunđanje u bradu i ono proseravanje: “Loš je, ali ko umesto njega”?!

Pa, goli kamen da stavimo umesto Vučića u fotelju ne može biti lošije!

Shvatamo li da najveći neprijatelj Srbije vlada Srbijom?!

Shvatamo li da će posle njega od Srbije ostati manje od šake zemlje i šake jada?!

Shvatamo li, bre, da sve što je učinio – učinio je uz naše saučesništvo jer smo ga prezirali ali se vajkali da može i neko grđi od njega!

Ne može!

Ponavljam: najveći neprijatelj Srbije vlada Srbijom!

S toliko mržnje i jarosti prema Srbiji svemu srpskom da je to nepojmljivo, ali se zaista zbiva!

Zato je zadnji čast da nas istorija i potomci ne upamte kao saučesnike ove hulje, kao generaciju koja je ćutala da bi on govorio!

Drugu Srbiju nemamo, a od ove neće ostati ni pomen bude li ostala dnevna bolnica za lečenje naprednjačkih dijagnoza!

Na ulice, u blokade, uz decu, pred njih da oni ne stradaju zato što smo mi bezmudi!

Dogodili smo se Vučiću, i dosta je bilo, previše!

Vreme je da se dogodimo sebi, budućnosti, slavnim precima, Srbiji koja je ono najbolje u nama i kada smo mi ono loše u njoj…

Mihailo Medenica