Pouke pada Asada za Vučićeve sluge

Vučić kaže da neće kao Asad pobeći. Laže. Pre ili kasnije će brzinom munje pokušati da nestane iz Srbije. Zato je, s druge strane, Tramp rekao istinu kada je kratko i jasno objasnio što se pre par dana dogodilo u Siriji. „Asad je nestao. Njegov zaštitnik Rusija više nije bila zainteresovana da ga i dalje štiti“. 

Ukratko, Moskva je iznenada ušla u rat u Siriji 2015. godine i u toj fazi sukoba pomrsila račune Zapadu i Turskoj. To je bio njen bočni odgovor na majdanski udar na njene vitalne interese u Ukrajini 2014. U njoj je iste godine i direktno počeo rat koji je kulminirao 2022. godine, a traje do danas.

Sada se naziru obrise mira na evropskom istoku. Kako je novoizabrani američki predsednik najavio – ponudiće Kremlju da zadrži teritorije koje je ruska vojska stavila pod svoju kontrolu, a zahtev ostatka Ukrajine da uđe u NATO biće zamrznut na 20 godina. Uz to će, tvrde upućeni u Moskvi, i najbolniji elementi antiruskih sankcija biti ukinuti. 

Javna tajna je da je Donald od Vladimira za ukidanje finansijskih i energetsko-izvoznih barijera zatražio kontrauslugu u vidu bliskoistočnog aranžmana povoljnog za Izrael, što podrazumeva radikalno sasecanje iranskog uticaja u neposrednom okruženju jevrejske države. Opet, Rusi i nisu imali zadatak da na kopnu budu ključni faktor borbe protiv pobunjenika. To je bio posao Irana, koji je (da sada ne ulazimo u razloge za to) tu podbacio. 

U takvim okolnostima Putin je klimnuo glavom predstavnicima SAD. Kolikogod velike sile negirale da je u tom kontekstu došlo do pada Asadovog režima, nesumnjivo je tako. Radi se o širem geopolitičkom aranžmanu čiji je Sirija tek element. U nekom trenutku (i to ne tako dalekom), na našu sreću ipak u drugačijim uslovima, do sličnog će neminovno doći i u vezi sa nama.

Asad je sa porodicom i bogatstvom (koje ranije nije sklonio) preko noći od strane Rusa evakuisan na bezbedno. To će se, verovatno, dogoditi i sa porodicom Vučić na čelu sa Alekom bez Kosova, kada njegovi zapadni mentori procene da je smrad totalitarizma u srcu Evrope postao nepodnošljiv, dok sve snažniji otpor građana Srbije remeti dalje realizovanje na našim prostorima ekonomskih i geopolitičkih interesa velikih igrača.  

Onda će oni sesti za „okrugli“ sto te će se dogovoriti oko nove podele akcija i modela zaštite u Srbiji i njenom okruženju onoga do čega im je stalo. Naravno, to će – kao i obično – simbolički biti pokriveno „autentičnim“ unutrašnjim promenama kod nas. Njihov početak biće odlazak ovdašnjeg spin diktatora nekud iz sedam mora i sedam gora. Ali, kao i u Siriji, u avionu neće biti mesta ni za veći deo njegovih „najbližih“ saradnika a kamoli za niže rangirane lakeje. 

Vučić i njegovi zaštitnici sve njih doživljavaju kao jeftinu potrošnu robu. Tim pre niko neće voditi računa o običnim jurišnicima iz BIA, policije, vladajućih stranaka. Tek je njihova cena za gospodara bagatelna. Tretiraju ih kao ljuski bofl. 

O tome bi trebalo da razmisle dok gledaju scene izvođenja Asadovog premijera, koga je on ostavio na milost i nemilost pobednicima, iz kabineta, od strane pripadnika bezbednosnih snaga novouspostavljenih vlasti. A to je samo vrh brega hapšenja i obračuna koji se na nižem nivou odvijaju širom Sirije.

Osim donedavno „vladajuće porodice“ i par njihovih najbližih ljudi (rođaka i onih koji kontrolišu novac koji su sklonili u inostranstvo) ostali su ostavljeni na milost i nemilost pobednicima, u areni u koju su oni prodrli gladni i besni kao tigrovi. 

Neka o tome – da to još jednom naglasim – razmisle pripadnici SNS falangi ali i njihovi šefovi. Vučić danas još naizgled jeste nedodirljivi gospodar ove zemlje ali vrlo brzo neće ga u njoj biti. Ostaće oni koji sada, uvereni da su nekažnjivi, za njegov račun čine razna nedela.

Neka mućnu glavama – ne zbog morala i nacionalnih interesa (iluzorno je da će ih sve to odjednom motivisati), već radi sebe – i sagledaju posledice onoga što rade. Ako prestanu da to čine, pomoći će i sebi, i drugima. Nesreća ove zemlje u celini biće skraćena, a mnogi, sa obe strane političkog fronta, lično neće postradati kao što će inače biti slučaj, dok Vučić opskurno pokušava da produži trajanje svoje već umnogome trule autokratije.

Krajnje vreme je, otuda, da oni koji čine šrafove mehanizma na kome ona počiva, prestanu da prolongiraju našu patnju i rade u prilog sopstvene propasti. U protivnom, Vučić će ih bez trunke griže savesti ostaviti da se podave u otrovnom sosu koji sada po njegovom naređenju prave! 

Dragomir Anđelković