U Nišu već tri godine radi savetovalište za žrtve zelenašenja i zavisnike od kockanja, koje pruža besplatne pravne savete, ali i psihosocijalnu podršku kroz različite radionice. Među korisnicima je sve više mladih ljudi koji već sa samo 30 godina imaju dugove i do 200.000 evra.
Zbog toga su izgubili i kuće i porodice, kaže u Centru za razvoj civilnog društva u okviru kog i radi ovo savetovalište.
Milan Stefanović iz Centra za razvoj građanskog društva “Protekta” kaže za Newsmax Balkans da su ljudi zbog nekoliko hiljada evra pozajmice gubili celu kuću, ceo stan, imanje, ostajali bez posla.
“Naravno, u tim slučajevima i porodica se odvaja od njih, razvode se i u krajnjim merama ljudi padaju u depresiju, i tu imamo često i suicid kao izlaz iz ovog problema koji ljudi vide”, navodi Stefanović.
Dr Vladan Radivojević, psihijatar, kaže za Newsmax Balkans da je ponašanje kockara vrlo slično ponašanju zavisnika od psihoaktivnih supstanci. To znači, kako objašnjava, da lažu najmilije, imaju probleme sa socijalizacijom, ulaze u razna ponašanja koja im nisu inače svojstvena, bitno menjaju svoje ponašanje kad uđu u problem.
“Imamo praktično svakodnevnu pojavu klađenja – od pojave onlajn tlačenja i onlajn mogućnosti kockanja. Mislim da je to katapultiralo omladinu i mlade ljude. Ranije je prosek ljudi koji se javljao za pomoć bio između 30 i 40 godina, sad je to između 20 i 30. Imamo deset godina mlađu populaciju i sa većim problemima zbog ranog kockanja. Većina tih ljudi koji se javljaju za pomoć je krenula sa 14, 15 godina”, navodi psihijatar.
Zelenaški ugovori
Pomoći im nije lako, ali u Nišu postoje psihosocijalne radionice, grupne seanse sa oko desetak ljudi koji se otvaraju i poveravaju.
“Imamo pravno savetovalište, tu vidimo kakve su dokumenti potpisali, da li su ti oni pravosnažni, da li su to klasični zelenaški ugovori kojih nažalost više nema. Kažem nažalost jer se takvi ugovori obaraju na sudu, a uglavnom potpisuju neke pozajmice. Ako pozajmljuju pet hiljada evra, oni potpišu da su pozajmili 20.000, ili stavljaju neku nekretninu kao da su dobili kaparu za neki stan, i nakon toga, na osnovu tih nekoliko hiljada evra, gube celu tu nekretninu”, objašnjava Milan Stefanović.
Suđenje – unapred izgubljena bitka
Kada pitate neke državne institucije – sud, tužilaštvo, problem zelenašenja je zanemaren u Srbiji, dodaje naš sagovornik.
“Zato što oni imaju samo nekoliko slučajeva koji dolaze do suda, tužilaštva, i oni se uglavnom negativno završavaju po život. Zato ljudi uopšte i nemaju želju i ambiciju da idu da se sude, zato što vide da je ta bitka unapred izgubljena. Naša informacija je da samo pet odsto od ukupnog broja slučajeva zelenašenja dođe do suda, do policije, do državnih institucija, a za sve ostalo ljudi ćute iz straha od zelenašenja, od fizičke torture, ili od bruke i sramote zajednice u kojoj žive, da ih ne bi osudilo. Često i bračni drugovi ne znaju da neko duguje, da se kocka”, ističe Stefanović.
Žene opreznije, ali se klade onlajn
Savetovalištima se javlja mnogo veći broj muškaraca, dok su žene opreznije i uplašene.
“Najčešće se u kockarnicama nalaze žrtve zelenašenja, vrebaju nekoga ko misli da će da dobije sledeću ruku, lako mu pozajmi novac i tu ulaze u začaran krug. Bilo je primera da su se žene zadužile onlajn, hiljade i hiljade evra, a nisu ni ušle u kockarnicu”, navodi Stefanović.
