Društvo je propalo kad se počne ophoditi na ovaj način prema mladima i učenima. Duboko prosvetiteljstvo je neophodno za njegov oporavak. Bunt i odbijanje studenata i đaka da prihvate društvo zla i nasilja daje nadu da je ono moguće. Kako bi se ostvarilo, neophodna im je puna podrška, kad im već bolje društvo nismo ostavili u amanet.
Na isti način se fudbalski oci ponašaju prema obrazovanima i ljudima od integriteta u našem sportu kojih ima i koji su željni promena. Ne dopušta se da im se čuje glas, a kamoli da učestvuju u radu i stvaranju programa. Programa koji trenutna fudbalska vlast, a i mnoge prethodne, čak i nemaju. Da li je neko čuo ili ima saznanja koja je strategija sadašnjih rukovodioca?
Kako će popuniti stadione? Trenutno ima više „navijača“ (čitaj: huligana) na protestima i blokadama nego gledalaca na tribinama. Slučajno tuda i baš tada prolaze, žure kako mnogi od njih kažu. Možda žure da ugovore još neki višemilionski posao sa javnim preduzećima i državom pa su nervozni – opravdano što bi predsednik rekao. Na koji način fudbalsko-politički vrh zamišlja promene, kako planiraju da unaprede infrastrukturu, rad sa mladima i omoguće uslove za stvaranje igrača i kvalitetnih takmičenja?
Izgleda da nema ko da im postavi ova pitanja. I da uspe, ne očekujem da bi imali šta da kažu s obzirom na to da predstavljaju samo paravan za politički vrh i njima bliske ljude koji kadriraju, rukovode i ubiraju plodove nauštrb opšteg dobra. Najbitnije im je da u ovom trenutku prekrajaju istoriju i dodeljuju pehare iz prošlog veka.
Puko smanjenje lige, i to bez ikakve rasprave i iznošenja argumenata, neće rešiti problem. Moramo da definišemo zbog čega se igra fudbal u našoj zemlji. Ako je zbog zdravlja stanovništva i imidža naše zemlje u svetu, moramo postaviti drugačije temelje na kojima ćemo graditi budućnost.
U suprotnom, ako treba da postoji zbog šačice privilegovanih koji prisvajaju benefite samo za sebe, onda trenutno funkcioniše kao savršeno podmazana mašina.
Rade Đurović, bivši fudbalski sudija i fudbalski funkcioner