Voditeljka i novinarka Dubravka Duca Marković izjavila je da su protesti za odbranu Starog savskog mosta “povukli nogu” i da je sve nakon toga “krenulo kao sistem spojenih sudova”. Ocenjuje da je problem u tome što se ne sme dozvoliti da se menja istorija. “Možete da zidate, možete da se širite, možete da pravite nove avenije, nove ulice, sve to u redu, ali ne možete da pokušavate da promenite identitet grada. Ne možeš ti da smisliš da neće biti Terazije centar Beograda nego će centar Beograda da bude u Vudroa Vilsona. Ne može”, kaže Marković.
Ona je rekla i da je u karijeri imala prilike da prisustvuje raznim rizičnim situacijama pred velikim brojem ljudi, ali da ovakvu agresiju na jednom mestu, „kondenzovanu“, kakvu je osetila na protestima u Beogradu na vodi, do sada „nije osetila“.
Marković kaže i da je tačan citat sa protesta zbog rušenja Starog savskog mosta kada je novinarki Informera poručila „Guglaj me, lutko“.
Objašnjava da je u tom trenutku bila užasno besna, da je pre toga bila isprovocirana vrlo neprijatnim komentarom.
„Više od četiri decenije radim u medijima i nikada ne pokazujem svoje emocije. Međutim, taj čovečuljak, kog mogu da prepoznam, je neko ko je mene bezobrazno provocirao preko lanca policajaca“, rekla je Marković.
„Rešili da razvale ulice koje su osmišljavale grad“
Upitana šta joj je motivacija za tako jaku izjavu, odgovara da je rođena na Varoš kapiji.
„Taj deo od Varoš kapije do Savamale je prostor u kome se nama sve dešavalo. Tu smo se igrali Otpisanih, tu smo vozili bicikle, tu smo mogli divno da se krijemo i igramo, ali tu je bila šikara, neke barake, napuštena pruga i to je jednostavno bio neki prostor koji vas osmišljava. Kao nekome ko je odrastao na Zlatiboru, pa brdo preko puta pa on tu juri ovce, tako smo se mi tu jurili“, navodi voditeljka.
Naglašava da svaka ulica u Beogradu ima neku svoju priču. „Svakome se tu nešto desilo bez obzira da li je stigao u Beograd pa krenuo uzbrdo Balkanskom ili nešto drugo. I svaka ulica može da priča svoju priču. I sad vi rešite da te neke ulice koje su osmišljavale grad razvalite“, navodi Marković.
„Najbolje ukrašen deo Beograda nije od Kalemegdana do Slavije, nego kod Galerije“
Problem je, kako dodaje, i što najbolje ukrašen deo Beograda nije od Kalemegdana do Slavije, nego preko puta Galerije.
Povodom argumenata koji se još mogu čuti da su Stari savski most sagradili nacisti ona navodi da realizacija mosta jeste bila u periodu okupacije i činjenica je da su oni realizovali projekat, ali ljudi koji su to zidali su bili logoraši. „Mnogi od njih verovatno nisu više živi. Mnogi od njih su upravo i sahranjeni tu gde se prekopava danas. Ali zašto bi mi znali sve to? Ajde da bacimo udicu i da kažemo fašistički, nacistički i onda će oni koji nisu bili na času istorije kada se učilo to da kažu jeste strašno, to su zidali Nemci. Pa šta?“, kaže Marković.
„Spasila me moja rečenica: Da li je to pankerska šutka“
Na pitanje kako reaguje kada ode na proteste i tamo vidi „te momke sa crnim kapuljačama koji izazivaju incidente i vređaju“, ona navodi da nisu u pitanju „momci“, već „lica koja imaju između 35 i 40 godina“.
„Svi su odeveni u skupu garderobu – skupe, firmirane patike, šuškave jakne i imali su većina njih crnu masku za koronu i došli su iz pravca kafića“, objašnjava Marković i dodaje da su bili parkirani u crnim džipovima, BMW, audijima…
Kaže da je umalo i ona dobila udarac cokulom. „Spasila me moja rečenica, je li to pankerska šutka, pa je zastao i ja pobegla. To je jedna esencija agresije i nasilja koju ja nikada nisam videla. Znate, imala sam priliku da vodim koncert na Trgu Marksa i Engelsa neke 1986. pred 100.000 ljudi. Imala sam priliku da se na Poljudu u Splitu dogovorim sa 60.000 mladih ljudi koji su došli da slušaju Bajagu koji neće svirati i ništa se nije desilo. Imala sam iskustvo od demonstracija iz 1991. ali ovakvu agresiju na jednom mestu, kondenzovanu, nisam osetila. U krajnjoj liniji ta agresija je rezultirala time da onako kriknem Guglaj me lutko“.
„To su ljudi koje je neko organizovao i koji su tu poslati po zadatku“
Kaže da kroz Galeriju može da se izađe na sajam i da svi mogu da prođu i uopšte ne moraju tu da stoje pored autobusa.
„Autobus otvori vrata, narod izađe, prošeta i gotovo. Ne, oni insistiraju na tome da budu tu, da uđu kolima u narod, da sviraju, da se deru“, kaže.
Prepričava i da je ove srede, malo dalje niz ulicu Vudro Vilsona, videla neki skupi BMW, u kom je sedelo „nn lice“ i jelo sendvič. „Znači, on čeka komandu da kada pojede sendvič izađe se bije. E, to je problem. Problem je što to nisu huligani u onom smislu u kojem mi definišemo huligane, nisu to navijači, nisu to mladi ljudi koji se bore, ne znam zašto se bore, to su ljudi koje je neko organizovao i koji su tu poslati po zadatku. I oni taj zadatak izvršavaju. Zašto? Koji su njihovi motivi? Da li je u pitanju novac? To ja ne znam, niti me zanima kao građanina“, kaže.
„Nemojte da ja kažem ono što mislim, možda popijem taj pločnik“
Na pitanje da li je vlast uznemirena time što su se studenti pobunili, kaže:
„Ja mislim da iz svega onoga što vlast saopštava, sa agresijom s kojom saopštava, ako se sećate onog vrištećeg govora Brnabić u Skupštini, gde je tražena analiza dešavanja u Novom Sadu. Ako pogledate juče ministra policije, kako kaže da niko ne sme da bije policiju i dobiće za to kažnjavanje, a evo, nas su policajci spasili. Molim vas, vidite ko su ti koji su ih udarali, pa ih procesuirajte“, navodi Marković.
