Piše dr Slavica Plavšić: Apsolutna vlast – apsolutna odgovornost

Navršava se četiri nedelje od tragedije u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 15 ljudi, a dvoje zadobilo izuzetno teške povrede zbog kojih su još uvek životno ugroženi. U spomen i sećanje na njih, već treći put je organizovana akcija “Zastani Srbijo”. Tačno u 11 sati i 52 minuta građani su u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Kraljevu, Somboru i mnogim drugim gradovima Srbije zastali na 15 minuta.

Da otćute po 15minuta za 15 žrtava.

U Leskovcu i Nišu, odavanje počasti je trajalo 16 minuta. Minut i za sedamnaestogodišnjeg Andreju, koji je zverski i nasmrt pretučen. Dečak iz hraniteljske porodice sa kojim se život poigrao na najsuroviji mogući način od rođenja.

A bio je oličenje dobrote, kažu svi koji su ga poznavali. Život često ne zna kad je dosta, a ovog puta se baš potrudio da pokaže koliko ume da bude surov.

Surov je i prema nesrećnicima koji su se  1.novembra u 11 časova i 52 minuta našli ispod nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu koja je svečano otvorena i puštena u rad u maju 2023. godine. Ima li šta strašnije nego kada se na tri člana jedne porodice u sekundi sruči tone gvožđa, betona, stakla… A devojčice su imale samo 6 i 10 godina. Njihov deda koji ih je poveo na slavu samo 53 godine.

Tri mlade osobe su primljene u Klinički centar Vojvodina sa ekstremno teškim povredama ekstremiteta. Posle 17 dana borbe, preminula je Anja Radonjić iz Paraćina koja je imala samo 24 godine.

Imena žrtava

U stravičnoj nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad poginuli su:  Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva, Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove,  Đorđe Firić (1971) iz Kovilja sa svoje dve unuke Valentina Firić  (2014) i Sara Firić (2018), Milica Adamović (2008) iz Kaća, Mileva Karanović (1948) iz Kaća, Sanja Arbutina Ćirić (1989) iz Kaća, Stefan Hrka (1997) iz Beograda, Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina, Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva, Vukašin Raković (1955) iz Bukovca, Goranka Raca (1966) iz Novog Sada i Vasko Sazdovski (1979) državljanin republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola.
Anja Radonjić (24) iz Paraćina, preminula je nakon 17 dana.

U petak, 15. novembra, u 11h 52 minuta u Novom Sadu i celoj SRbiji održan je prvi komemorativni skup ” Zastani Srbijo”, tada na 14 minuta za 14 žrtava. U Novom Sadu, Beogradu i većim gradovima, skupovi su bili veliki, dostojanstveni i sa mnogo ljudi. Na jednoj ili više lokacija. Negde ih je bilo dvoje, troje, desetoro… zastali su onde gde su se zatekli u tom trenutku. Medijima je danima kružila dirljiva slika devojčice koja je, sa rancem na leđima, zastala na pešačkom prelazu.

Sledećeg petka, 22.novembra, iako je bilo jako loše vreme: hladno, vetar, kiša, ljudi su se još bolje organizovali i u još većem broju izašli na ulice sa jasnom porukom da preko ovog zločina, ne tragedije, nego baš zločina, građani ne nameravaju da pređu tek tako i da žrtve moraju da se ispoštuju a krivci, kojih je mnogo, budu kažnjeni. Ovog puta su građani izašli na kolovoze, na raskrsnice, i opremljeni transparentima zaustavljali saobraćaj, sada na 15 minuta, za 15 žrtava.

U međuvremenu je vlast počela da sprovodi surovu represiju prema  građanima i aktivistima koji su protestvovali, a niko od mnogobrojnih verovatnih krivaca nije bio uhapšen.

U kratkom periodu, delovalo je da će “dogovorena žrtva” biti Goran Vesić, ministar za građevinarstvo i infrastrukturu koji je jedini dao ostavku, zatim na kratko uhapšen, pa započeo štrajk glađu, pa se naglo mnogo razboleo i hitno hospitalizovan… pa ubrzo pušten. Da nije sve toliko tragično koliko jeste, zaista bi ličilo na špansku seriju.

U međuvremenu, vlastima ili samo njemu, velikom vođi, je zasmetalo što narod ne odustaje i što mu mnogi, čak i njegove pristalice, članovi SNS sekte, ne pružaju bezrezervnu podršku. Brzo su organizovani provokatori kojima se baš tada strašno žurilo da kolima probiju blokadu, jer su mnogi, baš tada morali po decu u vrtić ili školu, baš tada imali zakazan lekarski pregled i nešto baš neodložno, ili makar da samo “tetki odnesu lek”. Građani koji su mirno stajali i odavali počast žrtvama tragičnog zločina, postali su manjina, šačica ljudi koja “maltretira ceo grad”.

Posebno su bili grubi i agresivni na mestima gde su blokade bile najavljene. I tu ih je bilo najviše. I regularne policije  i mnogo onih koji su bilo u civilu, a opet imali neke svoje znake raspoznavanja: nabildovani, kratko podšišani, u crnoj odeći, sa kapuljačama i maskama.

U četvrtak, 28. novembra, na svim društvenim mrežama i mnogim glasilima, pojavio se video snimak gde se SNS aktivisti pozivaju na hitnu organizaciju, da u predviđeno vreme budu na određenom mestu, da provociraju građane, da se svađaju, vređaju i njih i poznate članove opozicije ili javne ličnosti koje se opoziciono deklarišu.

Ovog puta nije bilo ni skrivanja, ni kapuljača, ni maski…samo otvorena agresija, buka, provokacija, čak i javni i glasni pozivi : “Snimajte me pa šta, ja hoću da prođem”. Nisu više ni izmišljali razloge, ni decu u vrtićima i školama, ništa. Otvoreni, ogoljeni, grubi, prostački napadi sa manje ili više agresije, kako gde. Zaletanje automobilima na građane koji su mirno stajali, postalo im je uža specijalnost.

I ovog puta, u petak 29. novembra, nije moglo da prođe  bez provokacija. Bilo ih je ispred RTS-a, Skupštine grada, Pravnog fakulteta… Isti ljudi su se pojavljivali na svim blokadama. Isti čovek pokušavao je da prekine 15 minuta tišine i ovog i prethodnog petka.

Ovog petka u akciji „Zastani, Srbijo“ učestvovali su i studenti nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nastava je na 15 minuta prekinuta na Pravnom, Mašinskom, Filozofskom, Filološkom, Fakultetu dramskih umetnosti, kao i Fakultetu političkih nauka, a studentima se pridružio i deo profesora.

Posle 15-minutne tišine, studenti su počeli šestosatnu blokadu zgrade Rektorata u centru Beograda.

Ispred FDU Beograd položene su bele ruže za poginule.

Učenici Šeste beogradske gimnazije blokirali su saobraćaj u Bulevaru Kralja Aleksandra, i upalili sveće za žrtve iz Novog Sada. Na njih se zaleteo vojni kamion i probio blokadu.

Na skupu u Somboru, gde je, kao i na više mesta u Srbiji, održana 15-minutna blokada i podsećanje na tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu, bio je priveden i reditelj Gorčin Stojanović. Nakon kraćeg zadržavanja, Gorčin Stojanović je pušten.

U Novom Sadu su osudili profesore koji su se pridružili svojim učenicima u odavanju počasti stradalim građanima. Ispostavilo se da je navodno još jedno “dete Danilo” zloupotrebljeno u političke svrhe i “naterano” da izađe sa svojim drugovima i drugaricama. Na to ga je naterala profesorka filozofije, koja predaje višim razredima gimnazije i koja nije ni znala da dete poznatog oca pohađa tu školu i to drugi razred, koji predmet filozofija, uopšte nema. Protiv škole i nastavnika je podneta krivična prijava. Zbog nemilog događaja, izvinjenje premijeru države, uputio je direktor ove škole u ime svih nastavnika, koji se iz medija saznali da su se “izvinuli” premijeru države!?

U celom ovom glupom zamešateljstvu, glas razuma su bili učenici ove škole, koji su svoju pisanu izjavu u kojoj jasno kažu da su na 15 minuta izašli iz svojih učionica da bi odali počast žrtvama, da su odluku doneli sami , da su za njima krenuli i njihovi profesori. Svoju izjavu su okačili na vrata škole i obavestili medije. Narednih dana, planiraju da protestnim šetnjama i drugim akcijama, podrže svoje profesore kojima se preti otkazima.

U Požarevcu, na pešačkom prelazu, jedan bahati vozač je bukvalno pokupio i vozio na haubi gospodina Ljubišu Stokića, penzionisanog profesora sociologije.

 Za ovaj nesvakidašnji događaj predsednik Vučić je osudio demonstranta, i na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izjavio da čovek svojim kolima može da prođe gde hoće i da niko nema prava da ga zaustavi. Čak ni na pešačkom prelazu gde mirno stoji grupa ljudi i odaje počast žrtvama.
 
Od kada je, po Vama, dozvoljeno ljude gaziti na pešačkom prelazu? – pita ovaj penzionisani profesor Aleksandra Vučića.

U nedelju, 1.decembra, mesec dana posle strašne tragedije i zločina, u Novom Sadu je održan veliki miran skup na kome je odata pošta svakom preminulom.
Bio je ovo jedan od najveličanstvenijih, najdostojanstvenijih skupova od mnogih koji su održani zadnjih nekoliko godina. Jedan od najbolje organizovanih i najsadrẓ̌ajnijih mirnih protesta sa jasnim i moćnim porukama.

Da se nevine žrtve, stradale zbog korupcije, nemara, neznanja, nestručnosti izvođača i naručioca radova nikada ne zaborave, a da se pravi, veliki i glavni krivci kazne najstrožije moguće.

Akcije protesta u organizaciji različitih grupa aktivista se nastavljaju i narednih dana.

Duh iz boce je pušten. Novi Sad se neće zaustaviti.

A deluje, da se konačno i Srbija probudila iz letargije i zimskog sna, rešena da prekine sva ova zla koja su bukvalno zatrpala državu, da joj iz dubokog dna, jedva glava viri.

Dr Slavica Plavšić