Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će na jesen prvo glasanje za Skupštinu, pa onda za predsednika. Kakvu šansu u tome miriše i šta to znači za protivnike vlasti

Bizarni politički ritual – predsednik Srbije Aleksandar Vučić natukne nešto o tome kad bi mogli biti izbori, pa svi onda to analiziraju – nastavlja se posle najnovije Vučićeve izjave da će se prvo ići na parlamentarne pa na predsedničke izbore.

„Najverovatnije“, tako je Vučić rekao na RTS-u u sredu (8. jul), izbori će biti razdvojeni. Kako je naveo, odluka o raspisivanju izbora će biti doneta u avgustu ili septembru, pa izbori mogu da budu održani u oktobru ili novembru.

„Najverovatnije prvo parlamentarni, pa onda predsednički i tako stvari idu“, kazao je Vučić.

Sa analizom uvek postoji nevolja što je Vučić do sada mnogo puta najavljivao „odluke“ i datume pa su ti datumi prolazili, a „odluke“ nisu donošene.

No, u slučaju tajminga izbora kod njega su i nož i pogača, a već ima i drugih pokazatelja da bi glasanje stvarno moglo da bude na jesen. Jer, osim svoje ostavke, Vučić je opet najavio davanje para iz državnog budžeta, što uvek čini pred izbore.

Nije rekao koje pare i za koga, što znači da će to odlučiti istraživanja javnog mnjenja i fokus-grupe, mada su prvi pik uvek penzioneri, najvernije Vučićevo biračko telo.

Zakon kaže da predsednik Rebublike mora da podnese „obrazloženu“ ostavku i to će obrazloženje biti urnebesno. Jer, Vučić zapravo odlazi sa Andrićevog venca da bi se vratio u Nemanjinu 11 i produžio sebi vlast, ali nema sumnje da će u „obrazloženju“ navesti neke tobože velike državne razloge.

Funkciju predsednika u nuždi bi popunila predsednica Skupštine Ana Brnabić koja onda mora da raspiše nove predsedničke izbore tako da se održe najkasnije za 90 dana.

Parlamentarni izbori pak, kad se raspišu, moraju da se održe za 45 do 60 dana.

Dakle, ovako bi išlo: Vučić krajem leta podnosi ostavku i odmah preuzima na sebe kampanju Srpske napredne stranke čiji će biti kandidat za premijera. Glasa se za oko dva meseca, a samo oko mesec kasnije – opet se ide na birališta na predsedničkim izborima.

U političkoj čaršiji su neki mislili da bi moglo biti obrnuto – da će Vučić pre na predsedničke izbore, šaljući u trku neku svoju marionetu. Pa, ako ih i izgubi, i dalje može da drži dizgine Vlade koju bi „rekonstruirao“ tako da on nasledi Đura Macuta i tako do posle Ekspa.

Ili da održi istovremeno i jedne i druge izbore (što, izgleda, još razmatra) kako bi on, Vučić, kao vučni konj kampanje povukao i svog predsedničkog kandidata s obzirom da ne može da izmisli nekog dovoljno popularnog da pobedi bez te pomoći.

No, nastupiće, izgleda, treći scenario koji je u intervjuu za prošli broj „Vremena“ predvideo politikolog Aleksandar Ivković:

„Strategija koja ima najviše smisla iz perspektive vlasti jeste da održe parlamentarne izbore pre predsedničkih, pokušaju na njima da pobede i onda time eventualno demorališu pristalice opozicije i povećaju sebi šanse i na predsedničkim.“

To jest, Vučić bi sve karte bacio na parlamentarne izbore i tu bi, nema sumnje, glasačko-batinaška mašinerija SNS morala da „zablista“ kao nikada do sada.

Ako te izbore dobije i kupi sebi još četiri godine vlasti, skroz bi opao značaj predsedničkih izbora koji su u Srbiji ranije bili ključni. Jer, teško da bi se opoziciona javnost maksimalno mobilisala da izabere „svog“ predsednika koji bi, uz Vučića kao premijera, objektivno bio ikebana kao što Ustav i predviđa.

„Opozicioni predsednik“ bi, doduše, mogao da bude kost u grlu vlastima, ali bi, bez pristupa medijima, to bio samo donekle.

Prema Ivkoviću, još ni vladajuća garnitura ne zna da li će zbilja sve najavljene izbore izvesti do kraja godine: „Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane.“

Brzopotezno izvođenje parlamentarnih pa predsedničkih izbora bi po protivnike vlasti imalo isti efekat kao da su izbori spojeni. Oni bi, naime, u isto vreme morali da odluče kako i sa kojim kandidatima izlaze i na jedne i na druge izbore.

Tu, nema sumnje, leži najveća nada Aleksandra Vučića – da će se na liniji između studentskog pokreta i opozicije nastaviti zađevice i udarci ispod pojasa, te da usitnjenost „kolona“ neće biti strateška i logična već stihijska, tako da se glasovi raspu.

I da će opoziciona strana imati više predsedničkih kandidata koji od početka signaliziraju nepomirljivost, doprinoseći tako utisku da tamo neke posvađane neznalice i „izdajnici“ samo hoće da sruše vlast, a doneće „haos“. I, što je još važnije, demotivišući opoziciono biračko telo.

Vučićev san – večni ostanak na vlasti – tako bi dobio vetar u leđa.

Iako je moguće da Vučićeve vračare za javno mnjenje opet procene da brzi izbori nisu pametni (kao što su to zaključili za letnje izbore za koje su puštani probni baloni), antirežimska čaršija ima stvarno samo još jednu malu šansu da se nekako dogovori, ako će da se dogovori.

Za to je ostalo vremena do polovine avgusta, a to je doba letovanja i retko kada doba za dogovore.

Ako i dalje ne bude malo više dobre volje, onda će ostati na tome da će Studentski pokret diktirati tempo, a ostali se po tome ravnati – ili podrškom, ili kao dopuna ili kao rivali. A istovremeno valja se tehnički spremati za izbore, planirati vojničku kontrolu biračkih mesta i kampanju.

Kako god da bude, protivnici vlasti imaju solidne šanse da Vučiću konačno vide leđa i krenu u ono što su obećali – stvaranje pravednije zemlje. Ali, imaju i solidne šanse da tu svoju borbu uprskaju.

Nemanja Rujević

Izvor: VREME