Jedna od tema na suđenju članovima Belivukovog klana optuženim za sedam ubistava, otmice, silovanje, mučenje, prodaju droge i nedozvoljeno držanje oružja bila je fotografija iz spisa predmeta, na kojoj se vidi predsednik Aleksandar Vučić koji nosi majicu Partizanove navijačke grupe „Principi“.

Vođa te navijačke grupe bio je upravo prvooptuženi Veljko Belivuk, a fotografija je izvedena iz spisa predmeta na jednom od prethodnih ročišta na zahtev Belivuka, budući da ju je dobio posredstvom „skaj“ aplikacije.

Belivuk, njegov najbliži saradnik i drugooptuženi Marko Miljković, kao i njihov advokat odbrane Dejan Lazarević tvrde da je fotografija fotošopirana, što je u ovom konkretnom slučaju i najverovatnije da je tako montiranu sliku neko poslao Veljku Belivuku.

„Ja tvrdim da je ta fotografija fotošopirana, ali molim Tužilaštvo da kaže da li je original ili nije“, rekao je advokat Dejan Lazarević.

U sudnicu je iz boksa za optužene ušao i okrivljeni Belivuk sa istim zahtevom, odnosno da Tužilaštvo utvrdi da li je fotografija autentična, uz objašnje da se na fotografiji vide različiti podaci – da je nastala 16. maja 2020, a modifikovana 10. juna 2021.

„Ne može niko da mi kaže da je Vučić modifikovan, a da slike mene i Miljkovića nisu“, dodao je Belivuk i tražio veštačenje fotografije.

Posle njega za sudsku govornicu stao je i Marko Miljković i zahtevao isto.

„Tražim da veštačenje fotografije Vučića u majici“, kazao je okrivljeni Miljković.

Optužene vođe ozloglašenog kriminalnog klana i njihov branilac iskoristili su ovo kao tezu da su i sve ostale fotografije, ali i sadržaji tekstualnih i glasovnih „skaj“ poruka takođe fotošopirani i montirani.

„Skaj“ poruke jedan od ključnih dokaza

Ovo je u slučaju njihove odbrane važno, jer su „skaj“ poruke jedan od ključnih dokaza Tužilaštva za organizovani kriminal na osnovu kojih se sudi pripadnicima kriminalnog klana.

Okrivljeni saradnik Srđan Lalić javio se za reč kako bi objasnio kontekst i naveo da je fotografija Vučića „jedan od mimova koje su Belivuk i Miljković kreirali i takvu plasirali u etar putem društvenih mreža kako bi načinili političku štetu“.

Okrivljeni i njihovi branioci od početka suđenja tvrde da nisu koristili „skaj“ i da je reč o „tendencioznoj manipulaciji Tužilaštva“.

Međutim, trojica okrivljenih saradnika, koji su bili visokorangirani članovi Belivukovg klana, priznali su krivicu još tokom 2022. godine i javno su svedočili između ostalog i o tome da su koristili „skaj“ tokom izvršavanja krivičnih dela i da su svu komunikaciju u okviru grupe obavljali upravo posredstvom te aplikacije za zaštićenu komunikaciju.

Reč je o Srđanu Laliću, Bojanu Hrvatinu i Nikoli Spasojeviću, koji su zahvaljujući sporazumima sa Tužilaštvom osuđeni na niže kazne zatvora – na 18, 15 i 14 godina, a osim priznanja izvršenja krivičnih dela obavezali su se i na istinito svedočenje o svim saznanjima kako je grupa funkcionisala i kako je izvršavala krivična dela. 

O svemu tome oni su javno u sudnici i detaljno govorili, a prisutni su i sve vreme dok se izvode „skaj“ dokazi.

Tokom suđenja advokat Lazarević postavljao je pitanja dvojici okrivljenih saradnika Bojanu Hrvatinu i Srđanu Laliću.

Šta je rekao Hrvatin

Hrvatin je odgovarajući na pitanja kojih je za njega bilo najviše kazao da se ne seća svog konkretnog pin koda na „skaju“, koji takođe postoji uz kodno ime „skaj“ naloga, ali da zna da je koristio samo jedan i da telefon nikom drugom nije dao na korišćenje, preciznije da ukoliko i neko jeste pisao poruku sa njegovog „skaj“ telefona, to se nije dogodilo, a da on nije bio pored telefona.

Naveo je Hrvatin u odgovorima na pitanja advokata Lazarevića i da se bavio prodajom narkotika i da je o tome i ranije govorio, da je ugovarao prodaju „trave i pomalo kokaina“, ali da nije ugovarao trgovinu oružja.

Na pitanje advokata da li je tačno da je slao poruke nakon hapšenja grupe 4. februara 2021. godine, da „treba pobiti celu porodicu nekom od okrivljenih ako prizna krivicu“, Hrvatin je rekao da se ne seća da li je baš napisao „celu porodicu“, ali da jeste slao poruke u kojima je preteći kontekst „u početku kada su ljudi pohapšeni, da se zna da treba da se reaguje ako neko priča, jer je moralo da se stavi do znanja da ne sme da se priča“.

Potvrdio je i da poznaje „čoveka iz SBPOK-a“, odnosno Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, koji je trebalo da pomogne članovima grupe, nekon što su uhapšeni februara 2021. godine.

Izvor: N1