Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pozvao je Evropsku uniju da uskrati IPA fondove režimu u Srbiji, ukoliko nastavi sa gušenjem autonomije univerziteta.
U izveštaju „Pobunjeni univerzitet: nova društvena dinamika“, Helsinški odbor je pozvao institucije EU da akademske slobode uvedu kao merljiv indikator u pregovorima o članstvu, u poglavljima 23 i 24.
„Odbrana autonomije univerziteta u Srbiji nije samo akademsko pitanje, već temeljni uslov za opstanak kritičkog mišljenja i demokratski potencijal celokupnog društva“, navodi se u izveštaju.
Helsinški odbor je kao „alarmantno“ ocenio stanje akademskih sloboda i sistematsko narušavanje autonomije državnih univerziteta u zemlji.
U izveštaju se podseća i da je autonomija univerziteta formalno garantovana Ustavom i zakonima.
„Univerziteti su posebno pogođeni jer generišu kritičko mišljenje i znanje“, piše u izveštaju.
U dokumentu se navodi i da su studentski protesti dodatno ogolili postojeće pritiske na univerzitete i podstakli deo akademske zajednice da im pruži otvorenu podršku, čime je promenjena dosadašnja dinamika odnosa između vlasti i univerziteta.
U dokumentu se ocenjuje da pritisci na akademsku zajednicu nisu izolovani incidenti, već deo šire strategije političke kontrole i sužavanja institucionalnog pluralizma pod režimom Aleksandra Vučića
Kako se navodi, vlast koristi različite mehanizme – od zakonodavnih intervencija i finansijskih pritisaka do direktnih bezbednosnih intervencija – kako bi univerzitet transformisala iz autonomne institucije u instrument u službi režima.
Kao prelomni događaj u izveštaju se ističe tragična smrt studentkinje na Filozofskom fakultetu 31. marta, koju je vlast iskoristila za dodatnu kompromitaciju univerziteta.
Policijski upad u Rektorat Univerziteta u Beogradu i oduzimanje dokumentacije ocenjeni su kao svojevrsni presedan i nasilan čin koji je direktno narušio ustavom garantovanu autonomiju.
Helsinški odbor je posebno ukazao na ulogu rektora Vladana Đokića, koji je zbog otpora policijskim intervencijama i insistiranja na integritetu institucije postao meta intenzivne medijske kampanje.
Prorežimski mediji i visoki zvaničnici, uključujući predsednika države i premijerku, etiketirali su rektora kao „inspiratora revolucije“ i osobu koja „olajava sopstvenu državu“, zbog susreta sa stranim diplomatama.
Helsinški odbor u izveštaju upozorava i na proces „razgradnje univerziteta“ kroz stvaranje paralelnog obrazovnog sistema.
Navode se primeri osnivanja Fakulteta srpskih studija u Nišu, za čije su potrebe ukinuti pojedini studijski programi na Filozofskom fakultetu, kao i inicijativa za formiranje Univerziteta Sveti Sava, u simbiozi sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Izvor: Beta
