Dovoljno je reći Miroslav Mišković pa da svima bude jasno, radi se prvom srpskom tajkunu nad svim srpskim tajkunima. Čoveku koji je svoju imperiju započeo na ruševinama jedne zemlje . Da bi je u dve federalne jedinice uvećao, a u jednoj postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, i među najbogatijima u Evropi.

Nesumnjivo je da je i za to potreban talenat, o kome možemo podrobnije pisati, ali nepotrebno. To je gubljenje vremena, čovek poseduje izuzetan njuh da oseti gde je plen (čitaj: novac), a on je uvek u poslednjih tri decenije bio u rukama države. Sa jedne strane, u svoj bedi njenih građana, u jeftinoj radnoj snazi, a sa druge u korupcionaškim državnim predstavnicima, koji su se uvek mogli i mogu kupiti.

Od države je kupovao jeftino i prodavao skupo. Bio je i otet od kriminalaca, ili produženih državnih igrača, Vučić ga je zajedno sa sinom hapsio, kao egzemplar borbe protiv tajkuna i tajkunizacije, ali bila je to dogovorena borba u kojoj će plen poreskih obveznika zajednički podeliti ova dva srebroljubca.

I podelila su ga, na ravne časti. Sad je glavni igrač u projektu nikom potreban, u Exp-u, sad je Mišković među blagodarnim Vučićevim subvencionisanim kompanijama sa zadatkom da što više izmuzu novca od ovog jadnog naroda. Jer, kako drugačije biti bogat u Srbiji, ako niste lopov, ili ako niste u toj lopovskoj grupi.

Zato možete pisati i knjige koje niko nikada neće pročitati. Kapital određuje vlast i subjekte njene. 

Vreme dobrotvora i mecena je odavno prošlo, sadašnji tajkuni imenovaćemo jednim jedinim srpskim imenom :lopovi, da, lopovi!!!

Siniša Stojčić