Ako se za nastavnike/vaspitače može reći da su nosioci kvalitetnog obrazovanja onda odgovorno tvrdim da su sekretari ustanova u sistemu obrazovanja i vaspitanja nosioci uspešnog i zakonitog rada ustanova.
Često se u medijima može čuti da bez motivisanog nastavnika /vaspitača nema dobrog rada sa učenicima/decom.
Da li se ikada razgovaralo ili pominjalo o motivaciji onih koji se brinu o zakonitosti rada ustanova obrazovanja i vaspitanja, o onima koji su stub uspešnog poslovanja ustanova – o sekretarima ustanova?
Kada neko ko se nalazi na čelu Ministarstva prosvete izjavi da diplomirani pravnici u obrazovno vaspitnim ustanovama rade sličan posao kao diplomirani pravnici u drugim javnim službama, očito nije upućen u delokrug rada jednog pravnika u školi ili predškolskoj ustanovi i ne zna da je plata diplomiranih pravnika u obrazovno vaspitnim ustanovama daleko manja od plata ostalih pravnika u javnom sektoru.
Članom 133. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisani su poslovi koji sekretar ustanove obavlja.
Osim ovih, zakonom propisanih poslova, koji su zapravo samo mali deo onoga što jedan sekretar u školi odnosno predškolskoj ustanovi radi, mnogo je veći broj poslova koji su sekretarima nametnuti, a koji se ne mogu podvesti pod pojam pravnih i to: poslovi od sistema Uprave za javne nabavke do JISP-a, registra zaposlenih, Cros-a, e-upisa, informacionog sistema energetike, plana integriteta, sprovođenje postapka nabavki, učestvovanje u velikom broju komisija gde naše prisustvo nije nužno ni zakonom propisano, imenovanje za odgovorna lica za kontrolu zabrane pušenja; za zaštitu i postupanje sa arhivskom građom; za zaštitu podataka ličnosti do mnogo, mnogo drugih poslova koje se ne mogu podvesti pod pojam pravnih i za koje – za neka od njih, sekretari nisu ni kvalifikovani.
Sve navedeno iziskuje praćenje i primenu velikog broja propisa i često prekovremeni rad, koji sekretarima nije plaćen.
U ustanovama obrazovanja i vaspitanja ne postoji služba za javne nabavke, služba za radne odnose, služba za opšte poslove, kao što je to slučaj u Ministarstvu prosvete, lokalnoj samoupravi, fakultetima… već to u školi radi jedna osoba – sekretar ustanove.
Zbog stanja mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti koje je prouzrokovano intezivnim i dugotrajnim stresom, zbog velikog obima posla (pre svega onih koji nisu pravne prirode) i čestog prekovremenog rada, sekretari ustanova koji su u stanju izgaranja nikako ne mogu postići optimalno praćenje svojih radnih obaveza.
I dok se u medijima vodi polemika da li sekretarima ustanova treba povećati platu koja je ispod Republičkog proseka, za 8% ili 12%, sekretari ustanova poniženi i uniženi od strane resornog Ministarstva u pogledu bega iz već razorene prosvete, postavljaju sebi pitanje:“ TO BE ili ne biti TU“?
Autorka je sekretarka OŠ „Karađorđe“
