Šta je potrebno da biste razumeli politiku?

Šta je ono što, nezavisno od škole (koja, ipak, ne škodi), može da vam pomogne da proniknete u zbivanja i da predviđate događaje?

Nema savršenog recepta. Evo jednog neobaveznog uputstva, koga se ja pridržavam, kad o politici razmišljam:

Budite cinik

To znači, u najmanju ruku, ne verujte političarima, čak i kad su vam simpatični. Pogotovu ne razmišljajte o njima kao o moralnim gromadama.

Zaboravite na svoju tačku gledišta

Najveći broj ljudi pravi grešku zbog toga što u svoje razmišljanje uključuje sopstvene stavove, mišljenja, ideološke pretpostavke, ili politiku brka sa religijom. Stvari neizostavno gledajte kao da ste, ovog jutra, pali s Marsa, u neku nepoznatu zemlju, u kojoj vaša predubeđenja nemaju nikakvog smisla. Srbi mnogo drže do svojih ubeđenja, stavova i raspoloženja, a najviše stoga što sve te stvari zamenjuju, u javnom dijalogu, znanje i obrazovanje. U kafanskim i internet diskusijama, pravo ima onaj ko najviše puta lupi rukom o astal i najčešće pominje „hrvatskog zlikovca Tita“ i milu nam, napaćenu otadžbinu. To, na žalost, sa racionalnim posmatranjem politike nema nikakve veze, a sa bilo kakvom kauzalistikom nije ni u dalekom rodu.

Zaboravite na moral u politici

Srbi vazda očekuju da se političar ponaša u skladu sa moralom, da zanemaruje svoje lične interese i da se, u vođenju politike, ako je ikako moguće, inspiriše ili Bogom, ili Marksom. Pretpostavka da nekoga u politici rukovodi moral, ne samo da je naivna, već ima i skrivenu smicalicu: mi očekujemo da političar bude bolji, nego što smo mi sami. Budući da smo manje-više svi digli ruke od morala i gledamo samo svoju vajdu, dozvolimo mogućnost da i političara rukovode isti motivi.

Ne potcenjujte alavost političara

Postoji jedna simpatična zabluda u našem posmatranju politike, a to je da je bolje da vlada onaj koji se već nakrao, nego neko nov, ko tek treba da puni šlajpik. I jedan, i drugi će krasti i dalje. Krađa je, naime, crta karaktera, a ne nešto što se da suzbiti debljinom novčanika

Ne ocenjujte stanje naroda, ili nacije, prema svojim raspoloženjima

Narod hoće“, „narod neće“, „kako ovaj narod ne vidi“…Svako od misli da je narod dužan da sledi naše stavove, da misli isto što i mi, ili da uvidi velike istine kada ih mi uvidimo. Često zaboravljamo da smo, koliko juče, i mi bili slepi, da smo verovali i klicali nekome ko nas je izradio, pa sad, kad smo progledali, svi moraju da progledaju s nama. Ko ne progleda, taj je glup. Svako mora da prođe svoju meru zabluda i grešaka i tu tuđa pamet ne pomaže.

Izbegavajte paradokse u zaključivanju

Nešto što se desilo deset puta, desiće se i jedanaesti. Ako se ne desi, to je izuzetak i na takvom izuzetku se ne može temeljiti ozbiljno razmišljanje. Dobar primer za to je očekivanje da će, recimo, Vučić kad-tad preći na prorusku poziciju. Pet puta smo očekivali da će Rusi poslati oružje i to se nije desilo, ali mi verujemo da bi to, pod svim ostalim neizmenjenim okolnostima, moglo da se desi šesti put. To je brkanje vere s logikom i to treba izbegavati. Amerikanci kažu: „Ako nešto ima krzno kao mačka, ako prede kao mačka, ako ima brkove kao mačka, onda je mačka“. Mi stalno imamo potpitanje: „A možda je ipak pas sa govornom manom“?

Unutrašnju politiku posmatrajte kao posledicu spoljne, a ne obrnuto

Onaj ko ne može da vodi samostalnu spoljnu politiku, ne može ni unutrašnju. Ko nije osiguran prema „spolja“, ko ne vlada spoljno-političkom scenom, mora i „unutra“ da sprovodi tuđu politiku. Ovo napominjem zbog svih onih koji misle da se može popraviti ekonomija, privreda i socijala, bez da se ostvari drugačija spoljno-politička situacija. Mnoge mudre srpske glave, na dnevnoj bazi, daju savete i predloge kako da se zemlja oporavi i dočepa nekakvog progresa, a pet para ne daju za spoljne okolnosti. Veoma naivno i vredno žaljenja.

Ono što važi za opšte, važi i za pojedinačno

Ukoliko država ne funkcioniše, ne funkcionišu ni njeni podsistemi. Ukoliko zdravstvo ne valja, ne valja ni seoska ambulanta. Obrnuto, seoska ambulanta može biti rđava, a da zdravstveni sistem, u celini, bude solidan. besmisleno je tumarati po delovima rđave celine, dajući predloge kako se, na primer, poljoprivreda u jednoj zemlji može pokrenuti pokretanjem jednog poljoprivrednog kombinata. Celina će, kad je rđava, vrlo brzo uništiti segment koji pokazuje znake ozdravljenja. Ili: ako kolaboracija nije dobra, nije dobra ni ona Nedićeva. Ako je dobra, dobra je i ova današnja.

Izjave političara tumačite obrnuto

Kad vam neki političar kaže da će se pobrinuti za nasipe, računajte da neće. Manje ćete pogrešiti.

Ne verujte uličnim političkim analitičarima

Kod nas se, usled građanizacije srpskog društva, izobrazio tip uličnog političkog analitičara, koji često ume da bude veoma sugestivan i ubedljiv, kao da je na direktnoj vezi sa Obamom i Putinom. On tačno zna šta hoće Rusija, šta Amerika, šta Kina. Ne nasedajte. U stotinu takvih, jedan može na karti prstom da pokaže Siriju. Putin ne zna šta će uraditi za godinu dana, a pivopija ispred dragstora zna? Na nesreću, spoj demokratije i građanskog društva, sa srpskom usmenom kulturom, vrlo se često završi onim „reče mi čovek u kafani sinoć“, što kod nas ima dokaznu vrednost.

Klonite se rečenice „nije to isto“.

Tačno je da se istorijske okolnosti menjaju, ali nikada ne bismo ništa iz istorije naučili, kad bismo trubili da „to nije isto“. Analogije se moraju povlačiti, ako nešto želite da saznate i da predviđate.

Čuvajte se relativizacije i objektivizacije u razgovorima.

Uobičajen način vođenja političkih diskusija kod Srba je ovakav: „Sve si tačno rekao, al’ opet nisi u pravu“. Ljude malog znanja i razumevanja ćete prepoznati po tome što stalno traže da im se nešto definiše i hvataju se za rečenicu, čak i za reč, dok im celina izmiče. Čim na to naletite, batalite. Takav lik ima problem sa autoritetom u kući i ništa drugo ne radi nego podriva sve autoritete oko sebe, ne bi li se obračunao sa onim kućnim. Isto tako, čim neko počne sa „da, ali“, zaboravite ga. Tome nije do saznavanja, nego do brbljanja. I jedni, i drugi, spadaju u energetske vampire. Široke fraze poput „i Albanci su ljudi“, „šta je otadžbina uopšte“ i slične gluposti, ne vode nikud. Posle takvih trabunjanja nista ništa pametniji, već samo umorniji.

Facta, non verba.

Činjenice, a ne reči, govorili su Rimljani. Političare cenite po tome kako tumače činjenice, a ne po lupetanjima, iako lupetanja umeju da budu odmarajuća i prihvatljivija, nego nedela.

Ne verujte medijima, čak ni kad je meteorološka prognoza u pitanju.

Mediji nisu tu da vas objektivno informišu, već da vam nametnu volju onih koji ih poseduju. Kad bi mediji zastupali istinu, nikad ne bi mogli da postoje Treće oko, Zona sumraka i slične stvarčice. Mediji su, od samog početka, zamišljeni kao dalekometna sredstva propaganda; školovanje je postal obavazeno tek kada su se pojavile prve novine u prodaji, da biste postal njihov konzument, odnosno žrtva propagande. Sa pojavom televizije, opšta pismenost je opala, jer za konzumaciju te vrste sadržaja znanje ne samo da nije potrebno, nego je I nekorisno.

Koga stranci hvale, taj vam dobro ne misli.

Kad se Ursula fon der Lajen i Vučić grle u kosti junačke, ili kad Bocan-Harčenko i Vladimir Tolčak bratski utroje ode našem predsedniku, to znači da je zadovoljio neke njihove, a ne naše potrebe i interese.

Konstruktivna opozicija nije opozicija

 To je samo izgovor za kolaboraciju. Odsustvo kritike vlasti je dokaz da se u saradnju s vlastima ušlo.

Uvek obratite pažnju na stil oblačenja političara

 Unutrašnje promene prati i promena izgleda. To mi je prvi put palo u oči posle Šešeljevog odlaska u Hag: on je insistirao da si radikali publici prikazuju u konfekcijskoj robi nižeg kvaliteta i cipelama koje su za dlaku bolje od onih koje se navlače mrtvacima, a kad su ga spakovali u Sheveningen, Vučić I Tomas u, u nedelju dana, počeli da se pojavljuju u Versaći odelima i skupim bakandžama. To oblačenje nije nagoveštavalo das u se promenili tada, već das u u gornju društvenu klasu ušli nekoliko godina ranije, samo Šešelj nije dao da se to pokazuje.

Budite rezervisani prema deklarisanim patriotama i klerikalcima, oni su kvarljiva roba.

Častan čovek nikad sebe ne bi definisao kao patriotu, ili vernika. To je ono: „fal’te  me usta“. Čovek živi kao rodoljub i kao vernik, a ne deklariše se tako. Čim se deklariše, dramatično poraste verovatnoća da je iz komunitičke i ateističke porodice.

Ne verujte onima koji hoće da sistem menjaju „iznutra“, odnosno tako što će ući u njega

Poteze crkve ocenjujte nezavisno od svojih verskih raspoloženja.

Crkva je stabilizator i konzervator onog stanja u društvu koji joj donosi dobre prihode. Sve ostalo su nečinjenične priče, koje se ne mogu dokazati.

Klonite se besmislenih protesta, čuvajte energiju.

Vlast, kada je u pitanju neraspoloženje naroda, ne želi eksploziju, nego sagorevanje. Kod nas tome služe crkva i opozicija, koje usporavaju nezadovoljstvo i stabilizuju sistem.

Ko je naučio da živi od politike, nema te opačine koju neće uraditi da u njoj ostane

Politika je opasna mešavina novca i moći i osoba mora da bude veoma zrela da bi se sa tim nosila. Političari ne samo da nisu zreli, već su gomila tinejdžera pred koju je stavljen švedski sto na kome se nalaze poroci svake vrste.

Politika je lak i sladak hleb. Sva načela važe do prve pretnje da će se morati jesti neki drugi hleb, hleb rada i odgovornosti.

Naučite da prepoznajete šarlatane u javnom prostoru.

U poslednjih dvadesetak godina, proroke i proročice su zamenili razni šatro naučnici, publicisti i prevaranti svake vrste. Svima je zajedničko to da tvrde da su otkrili najveće tajne, da znaju ko i kako pokreće ovaj svet, da su pronikli u „suštinu“ itd. Istorijom i događajima još niko nije ovladao, a prosto je nestvarno da najveće tajne sveta i zbivanja ne znaju Obama i Putin, već neki dronja iz Beograda, kome istorija šapuće na uho ono što nije Čerčilu i Staljinu. Posebno je uočljiva upotreba lekara u šarlatanizaciji Srba, jer su oni, po definiciji, ljudi kojima se veruje i kojima je u opisu radnog mesta da manipulišu ljudima.

Sledite logiku događaja, a ne izjave

Ako se sklapa jedan po jedan sporazum sa NATO paktom, ili sa Kurtijem, na kraju ćemo se naći u NATO-u i priznaćemo Kosovo. Kakvog bi smisla imalo da potpišemo sve sporazume sa NATO paktom, a u njega ne uđemo, ili da završimo Brislekse sporazume, a ne priznamo Kosovo?

U politici ne verujte u čuda, u Boga i u Ruse. Ostavite to za verske prilike

U politici nema verovanja, već samo proveravanja.

Obratite pažnju na „grandiozne“ reči

Ako vam se neko obraća često koristeći izraze „uvek“, „nikad“, „sve“, „ništa“, ako vam prepričava svoje emocije i stanja, ako vam se obraća u budućem vremenu, znajte da vas laže.

Sumnjajte

Sumnja je zdraviji stav prema životu, nego optimizam, jer bar upućuje na razmišljanje i traženje dokaza. Optimizmu dokaz ne treba, razmišljanje još manje.

Generalizujte

Nema tog kafanskog genija koji nije izustio rečenicu „ne možemo da genralizujemo“. To je budalaština, jer je suprotnost generalizaciji beskrajno detaljisanje i relativizovanje. Najgluplje što možete da uradite, kad pričate o politici, recimo, Albanaca, ili Hrvata, je da analizirate jednog po jednog Albanca, ili Hrvata. Generalizovati se mora, ako se neki zaključak želi. Sve ostalo je debata bez kraja.

Ne verujte konvertitima

Ako je neko bio vernik, pa postao ateista, ili obrnuto, znajte da mu je porodični skript kontaminiran i da pred sobom nemate solidnog čoveka. Isto važi i za političke konvertite. Postojanost u stavovima i opredeljenjima je negrađanska vrlina, ali jeste vrlina prvog reda. Svi se, naravno, menjaju, ali samo se nesolidan čovek menja u bazičnim postavkama, jer nema, u odrastanju, u porodičnom vaspitanju, čvrstinu i postojanost.

Milan Milenković