Kažem Pontije Pilat jer pereš ruke od naprednjačkog uništavanja Srbije dok ga prepoznaješ, prihvataš i osuđuješ. Ti nisi slep, nisi kupljen, nisi u političkom celibatu. Ti si sa nama, deo ogromne skupine ljudi koja je protiv Vučića i svega što mafijaška hobotnica radi. Ali si Pontije Pilat, pereš ruke tako što njihovu krivicu raspoređuješ i svakome ko se suprotstavi režimu, i na taj način opravdavaš sopstveni egzil iz oblasti odgovornosti za neuspešnu borbu protiv zločinačkog režima Aleksandra Vučića.
Pereš ruke od njih.
To je njihova borba nije tvoja.
To je njihov neuspeh nije tvoj.
Ti bi sve drugačije ali oni neće.
Ti im stalno govoriš oni ne slušaju.
Oni se guraju u prvi plan iako ništa ne znaju.
Ti bi sve drugačije, bolje, uspešnije.
Ponavljaju iste greške.
Ti bi sve drugačije, bolje, uspešnije.
Oni ništa ne znaju, ili su kupljeni, ili su ubačeni elementi.
Ti sve vidiš, lako ih prepoznaš, ne mogu oni tebe da prevare, nemoguće da su toliko glupi.
Ili su glupi ili su se prodali ili su ubačeni elementi.
Ti bi sve drugačije, bolje, uspešnije.
Zato pereš ruke od njih.
Ne želiš da biješ njihove bitke.
Inače bi ti sve drugačije.
Pereš ruke od njihove borbe.
Pereš ruke od njihovog neuspeha.
Kao Pontije Pilat.
Možda jednog dana, kada svi oni koji se bore protiv Vučića podnesu ostavke na svoju funkciju „borac protiv Vučića“, bude mesta za tebe i ljude slične tebi. Poštene, sposobne, koji zaista žele da se bore protiv ove vlasti i načine promenu. Do tada si Pontije Pilat. I ovo su tvoje tri faze.
Faza 1
Ova faza, očekivano, počinje sa postojećim stanjem u opoziciji. Opozicija je problem u ovoj zemlji, gotovo jednak koliko i vlast, i ti to nepogrešivo prepoznaješ u svakom njihovom potezu i izjavi. Ljudi su, veoma često, gnevni na nesposobnu i kupljenu opoziciju koliko i na vlast. Ti oduvek zahtevaš da se opozicija promeni, da promeni ili smeni samu sebe. Potrebni su novi ljudi, kažeš glasno. Dosta je više istih političara, koji su ili već bili vlast ili su već istrošeni. Potrebna nam je nova energija, mladi ljudi neukaljani politikom i spremni za borbu.
Ali džabe ti govoriš. Kad dođu neki novi, to je sve nesposobno i oportuno. Neki klinci bez imena i iskustva ili bez dana radnog staža. Studenti?! Kakvi bre studenti sad?! I ako su radili nešto, bilo je to nešto u nevladinom sektoru ili nekoj državnoj instituciji, dakle finansirala ih je neka država, bilo strana ili Vučićeva. Smrdi. Srećom, tvoj njuh je nepogrešiv. Ne može odjednom da se pojave neki klinci u politici, kao slučajno, ni iz čega. Znaš ti kako to ide.
Namirišeš ti i kada nisu mladi, ali su ubačeni elementi od strane Vučića. Vidiš da neko odjednom, iako posle niza godina cimanja i javnog ustajanja protiv Vučića, ali ipak odjednom se tu nešto pita u opoziciji, ili ima drugačije mišljenje od ostalih, ili od tebe što je najgore. Ubačeni elementi. Znaš ti da oni rade za Vučića.
Svi oni, u stvari, ne žele da dođu na vlast, i rade za Vučića na jedan ili drugi način. Sve ih zoveš „opozicija“ iako su tu i neki pokreti, i neki aktivisti, i neki pojedinci koji se ne bave politikom već ponekad u javnosti smatraju protiv Vučića. Svi su oni „opozicija“, pogotovo kad bilo ko od njih uradi ili kaže nešto pogrešno. Kriva ti je cela opozicija, i za stvari koje ona radi i govori, ali i za stvari koje rade i govore svi ostali koji su protiv Vučića.
Doduše, ima tu ljudi koji se sve više pojavljuju protiv Vučićeve vlasti a nisu u strankama i pokretima opozicije. Promovišeš da bi trebalo još više da se uključe, da se kandiduju i da smene ove stare istrošene političare iz opozicije. Slažeš se sa svakom njihovom kritikom trenutne opozicije, da ne mogu da se dogovore, da nemaju organizaciju, pa i da rade za Vučića ponekad, svesno ili nesvesno.
Ako bi nekom morao da objasniš šta je to što zameraš opoziciji, mogao bi da pričaš satima. Ali ukratko – šta god urade oni rade loše. Previše kalkulacija, previše slušaju opozicionu javnost, kojoj doduše i ti pripadaš iako tebe ne slušaju. Nemaju hrabrost da urade nešto radikalno, da povedu ljude u borbu prsa u prsa sa vlašću. Guraju nepolitičare u prve redove, neke intelektualce, glumce, muzičare, aktiviste, kao da se kriju od tebe i tebi sličnih.
Dođe ti, često, da glasaš za Vučića kad vidiš ko je sve protiv njega. Dobro, ne bi nikad glasao za Vučića, ali dobro se osećaš kada to kažeš u kafani, propovedaš na slavi ili tvitneš na Iksu. Dobro se osećaš jer vidiš tamo neke opskurne likove kako smišljaju krindž aktivnosti i sramota te njihove borbe. Kažu ti ali oni nisu opozicija, to su neki aktivni građani ili prosto smatrači na televizijama, nemaju veze sa strankama, međutim to je tebi sve isto. Sve knjižiš opoziciji, jer neko mora da bude kriv što su takvi ljudi vidljivi u borbi protiv Vučića, a nećeš ti biti kriv već opozicija, normalno.
12 godina gledaš iste ljude u opoziciji. 12 godina te zavlače Dobrica Veselinović, Radomir Lazović, Pavle Grbović, Ćuta, Savo Manojlović, Marinika Tepić, Miki Aleksić…12 godina oni koji su 2012. pali sa vlasti vode opoziciju, razni Vesići Kene Dinkići Mali Maje Gojković Šapići….
Dobro, u junu 2024. po prvi put na izborima u opoziciji nije bilo Tadića, Đilasa i Jeremića. Ali ti nisi izašao jer su se opet podelili i posvađali, šta god da urade je loše. Nema veze što Tadić i Jeremić nijednom nisu otišli dalje od pet posto, a Đilasova stranka nikad samostalno nije izašla na izbore, ti si celoj opoziciji knjižio ovu trojicu i govorio „dokle više isti“ pa je zato sada važno što po prvi put niko od njih nije bio na izborima. Doduše, i to je nedovoljno za tebe, mora to još bolje i mora drugačije.
Faza 2
Ograničenost opozicije da utiče na vlast otvara prostor za različite aktivističke organizacije i pokrete koji bujaju poslednjih 10ak godina. Možda je tako i bolje, zaključuješ, političari su nas i doveli do ovde.
Međutim, uvek držiš oprez prema tim novim grupama ljudi, tebi nepoznatim. Ko su oni, odakle su, ko ih plaća? Dal su Hilovi, dal Vučićevi, dal Đilasovi? Odakle sad odjednom baš oni tu nešto da organizuju, da se pitaju za zahteve, akcije i proteste? Jel su postigli nešto svih ovih godina? Ništa. Vidiš kako ih biju i hapse, i raazvlače po Vučićevim medijima. Sumnjivo, zašto im daju prostor? Možda su služba. Neko je sigurno služba, oni uvek imaju svoje ljude svuda, gledao si ti Profesionalca. Šatro ih prebiju, pa malo pritvor, pa im plate odštetu, svima dobro. A tek kako izgledaju…pa kako nikad neko normalnog izgleda ne bude tu u prvim redovima?! Sve neki polutani, iz aviona vidiš da ne bi umeo sijalicu da promeni a hoće da menja nešto u Srbiji. Vučiću odgovaraju takvi, i zato ti znaš da su oni ili ubačeni, ili kupljeni, ili rade za službu.
Trebaju nam novi ljudi, ali oni koji vole svoju zemlju i koji su spremni da se žrtvuju. Ne ovi iz nevladinih organizacija ili klinci koji nikad ništa nisu radili u životu. Još gore ako su studenti. Dosta nam je više studenata da posle uskoče u skupe automobile i kuće i stanove, gledali smo to već.
Sklonite se bre više, povikao si glasno. Dajte svi ostavke na mesto opozicije, na mesto aktivista. Ostavite prostra za kreativne, pametne ljude, koji vole svoju zemlju i koje niko ne plaća da dođu i da ruše Vučića. Ti ćeš ih podržati, naravno, samo neka dođu. I neka se ne brinu, ti i takvi kao ti ćete biti iza njih, u prvim redovima. Dobro, oni će biti u prvim redovima a ti i tvoji ćete biti u drugim i trećim redovima, čvrsto ih podržavajući u borbi protiv zločinačkog režima.
Samo da se skloni ova opozicija i da se sklone ovi aktivisti i pokreti jer oni sve rade pogrešno i u Vučićevu korist.
Faza 3
I onda vidiš kako ti takozvani „aktivisti“ i „pokreti“ postaju političari. Podržavao si ih dok su kritikovali opoziciju za iste stvari za koje ti kritikuješ opoziciju (Faza 1). Kandiduju se na izborima i ulaze u skupštine opština ili Narodnu skupštinu, postaju odbornici i poslanici, primaju državnu platu. Retko kad naprave stranku, možda tek posle pet ili deset godina, ali tebe ne mogu da prevare. Oni su sada političari. Vidiš ih kako prave iste ili slične greške kao i opozicija. Upravo zbog toga su oni sada opozicija. Opozicija postaješ kada uđeš u polje tvoje osude za krivce naše nesreće, jednako sa režimom. Jasno im daješ do znanja da nemaju više šta da rade na građanskim protestima koje se organizuju protiv nekog novog zločina ili korupcije režima. Nema veze što su se oni godinama bavili tom temom, oni su sada političari i ne smeju politizovati građanski bunt i proteste.
Vidiš ti da se oni nećkaju, pa i nakon što su izabrani kao predstavnici građana na izborima oni pokušavaju da se predstavljaju kao aktivisti da ne bi postali „opozicija“. Neće proći to kod tebe. Oni su sada političari. Neka se bave politikom, to im je posao. Pozdravljaš to što su postali opozicioni političari, što su sada opozicija. Što su se konačno autovali. Hoće vlast i funkcije, a ti da primaš pendrek za njih. Pa neće moći.
Ovde ti svojom alhemijom ponovo počinješ Fazu 1.
Niko ne valja
Ovo je naslov tvog političkog romana, kada bi ga pisao o srpskoj opoziciji. Vučić je loš, ali nažalost nema ko da ga smeni. Pišeš roman svog života već 12 godina, pišeš i ublažavaš svoje frustracije i bolove. Sve češće ti pomaže. Seiriš kad vidiš novi poraz opozicije, kad vidiš novu pobedu Vučića, Iako bi bio srećan da padne Vučić, ti znaš da neće pasti jer je opozicija loša, a ne zato što je on uništio državu, okupirao sve medije i institucije, i koristi državne i kriminalne resurse da ubije svaku kritiku, uguši svaki bunt, ućutka svaki pobunjeni glas i uništava svaku opoziciju. Gledaš kako ubija, guši, ućutkuje i uništava i mrsko ti je. Spas nalaziš u tome što si među onima koji jasno vide gde je problem – u opoziciji.
Alhemija tvog uspeha je što su ove tvoje faze ciklične, Ti si alhemičar. Sa Faze 3 ti prelaziš na Fazu 1, glatko i graciozno, eskivirajući udarce kognitivne disonance u stilu majstora borilačkih veština, kao da je tvoja uobrazilja jača od naše stvarnosti. Na taj način uspevaš da uvek budeš na istom nivou kritike bez pritiska da zakoračiš u borbu protiv vlasti, ili nedajbože podržiš bilo koga ko se bori protiv iste.
A sad jedna lična poruka tebi.
Pontije Pilate,
Ti i tebi slični ste ona značajna, odlučujuća razlika između bezopasnog broja glasova na izborima protiv Vučića i broja ljudi koji su protiv Vučića. Te ruke nikada neće biti čiste od ove činjenice.
Jer na krstu je Srbija. Svi znaju ko je I(z)rod u ovoj priči.
Besplatni saveti opoziciji i novim aktivistima
Za kraj želim da uputim nekoliko besplatnih saveta opoziciji i novim aktivistima.
Ne obazirite se na Pontije Pilate ove naše srpske politike. Njima nikada ništa neće biti dobro u opoziciji. Oduprite se pritiscima javnosti koje sintetišu ovi likovi.
I ne, ni vama neće biti bolje. Vama koji ste u opoziciji, ili vama što ste sada aktivsti, ili vama koji ćete se aktivirati za 5 godina. Biće vam samo teže. Gaziće vas, nipodaštavati svaku vašu žrtvu, paušalci će vam određivati politički porez u skladu sa kvalitetom provedene noći, i retko kada će vam tapšati kada uradite nešto kako valja.
Ovo nisu reči utehe. Ovo su reči otrežnjenja – ako nisi spreman da trpiš da te „tvoji“ gaze dok te gazi Vučić, onda nemoj da ulaziš u politiku. Ne zanosi se da ćeš proći bolje zato što ćeš raditi bolje od ovih pre tebe. Nećeš izbeći taj mač, samo će svoju kritiku preskočiti na neku drugu stvar koju radiš. Loše, znaće oni.
Trpi, dok gradiš svoju bazu, svoju zajednicu. Na početku je teško, gazićete da ne porasteš. Ako budeš među tim retkim koji se popnu, koji naprave svoju zajednicu, tu te čeka malo mirnije vreme dok učvršćuješ svoje pozicije i širiš svoj uticaj. Ćutaće, malo i osujećeni kada vide kako ti ljudi prilaze u desetinama stotinama i hiljadama, i kako učestvuju. E onda kada porasteš dovoljno visoko, opet dobijaš tretman gaženja. Sve to moraš da trpiš. Naravno, rizik broj jedan je da onaj prvi nivo nikad ne pređeš, i brzo svoju angažovanost predaš groblju političkih karijera koje je Vučić gradio zajedno sa opozicionom javnošću. Ako nisi spreman, nemoj da ulaziš u politiku.
Kao što smo to izabrali svi mi koji stojimo sa strane.
Uključujući sve te Pontije Pilate.
Ali na kraju, oni će biti ti koji će u presudnom momentu glasati protiv Vučića. I ne samo to, oni će biti prvi da kritikuju ove koji dođu posle Vučića.
Zato su takvi ljudi odlični za demokratiju. Problem je što su još bolji za autokratiju.
Dušan Lj Milenković
