Dve nedelje od tragedije u Novom Sadu, kada se obrušila nadstrešnica zgrade Železničke stanice i usmrtila 14 ljudi, javnost u Srbiji još uvek traži od nadležnih odgovor: “Ko je kriv?”
Resorni ministar Goran Vesić je posle pritiska javnosti podneo ostavku, ali je iza njega ostalo mnogo pitanja?
Dok opozicija najavljuje stopiranje Novog Sada u petak – mladi najavljuju stopiranje saobraćaja u nedelju na šest sati. I oni traže – odgovornost. Za protest u Beogradu deo njih koristi termin besmislen.
Novosadskom tragedijom kulminiralo je svakodnevno zanemarivanje pravila, omalovažavanje struke i olako shvatanje institucija, koje je postalo praksa u državi u kojoj se o svemu odlučuje na jednom mestu.
Nadležni, kao i do sada, pokušavaju mnoge stvari da gurnu pod tepih, ali tajne isplivavaju same na videlo. Tako ubrzo saznajemo da je posao nadzora gradnje na celoj trasi vredan 37,5 miliona evra, kao i da ga je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poverilo konzorcijumu od šest firmi. Takođe, da Železnička stanica u Novom Sadu nije imala ni upotrebnu dozvolu, a da je najavljena prilikom renoviranja kao „najbolja u Evropi“.
Nosilac posla je mađarski “Project biro Utiber”, a tu su još i “AG institut”, “Utiber road investment”, preduzetnik Slaviša Ilić, mađarska firma “Vikoti” i “Egis”. Naravno, nije moglo da prođe nezapaženo da je konkretno firma Utiber, posao nadzora dobila još na nekim kapitalnim projektima u Srbiji, kao što je recimo, izgradnja Nacionalnog stadiona.
Četrnaest žrtava. Četrnaest dana. Najmanje osam ljudi u pritvoru koji su tražili odgovornost – nula onih koji su odgovorni.
