Sniženi kriterijumi doveli do toga da su u Partizanu zadovoljni nerešenim ishodom protiv kragujevačkog Radničkog… Setite se kako je Savo Milošević davao golove kad je imao godina koliko sad Zubairu.
Partizanovi navijači, kako piše Mozzartsport, navikli su na turbulencije. Bilo ih je i biće ih, jer letos sklepan tim nema kvalitet da u jednakom ritmu igra gro sezone, zato je podložan oscilacijama, mada posle 2:2 sa kragujevačkim Radničkim Grobare više tište poruke iz Humske nego rezultat na kraju prvog dela šampionata Srbije.
Na sve probleme nasleđene tokom nemara prethodnog rukovodstva (organizacione, statusne, finansijske), aktuelni čelnici moraju još i da se bave psihološkim. Stanje u kome je sad Partizan podseća na mentalitet malog tima. Nikako velikana koji je nekad osvajao trofeje, igrao redovno evropske utakmice, znao da priredi iznenađenja na međunarodnoj sceni. Svesni da je od tog statusa daleko i da nije realno pucketanjem prstiju popraviti štetu, crno-beli moraju da se menjaju iznutra i da, za početak, ne emituju poruke kao u nedelju veče.
Tad Savo Milošević reče:
„Poslednja četiri meča, jedan za drugim, bili su komplikovani, a učinkom od tri pobede i nerešenim ishodom možemo biti zadovoljni. Naravno da uvek ima stvari za popravljanje. Dobro je, malo da se odmorimo i da neke stvari korigujemo, ali smo prošli baš težak period, zaključno sa ovom utakmicom. Uspešno, s obzirom na situaciju u kojoj je bila ekipa. Sve u svemu, mogu da budem zadovoljan. Posle svih problema s kojima smo se suočili, rezultat nije loš. Rekao sam momcima, kad se ne pobedi, makar da se ne izgubi“.
Ove reči mogu da se tumače na različite načine. Da bi se razumeo kontekst, potrebno je znati da je Parni valjak pre Miloševićevog dolaska bio maltene dva meseca bez pobede, ubijen u pojam, skrhan u svakom pogledu. Ako se to ima u vidu onda je jasno da je povratnik na klupu popravio stanje u ekipi i na tabeli. Posle poraza u večitom derbiju Partizan je bio deveti, sad je treći, a da je savladao i Radnički, izbio bi na drugu poziciju. Tim deluje svežije, za nijansu stabilnije, iako mu se i dalje potkradaju greške, koje nisu podložne popravci bilo kog stručnog štaba, jer – mora se reći istina – ovaj tim nema kvalitet, osim dvojice fudbalera koji ga nose na ramenima: golmana Aleksandra Jovanovića i iskusnog veziste Bibarsa Natha.
Zamka u koju je upao Milošević tiče se srozanih kriterijuma koji već godinama stanuju u Humskoj. Maltene se došlo dotle da mnogi u Partizanu budu zadovoljni rezultatom 2:2!? Kod kuće, protiv rivala koji, uz sve pohvale ljudima iz Šumadije, ni tradicionalno, ni trenutno, ne pripada baš vrhu srpskog fudbala. Doduše, protiv tima koji je čak imao veći posed lopte. Nije baš parametar po kome se meri uspeh u savremenom fudbalu, iako pokazuje kako je ko igrao. Među Grobarima se proširilo mišljenje da bi Partizan na svom terenu trebalo da „melje“, bude dominantan, razigran i raspucan. A kad mu neko uzme loptu, pa još postigne dva gola i uskrati za već viđenu pobedu (posle 2:0) onda to jeste alarmantno.
Kao da je u pitanju IMT!?
Ako je Predrag Mijatović dan ranije pozvao na promenu svesti navijača po pitanju ponašanja na tribinama, valjda bi bilo prirodno i normalno da zahteva od trenera, njegovih saradnika i igrača da se ne zadovoljavaju nerešenim ishodom protiv „ozbiljne ekipe, brže od nas“, a naročito da se ne izražava zadovoljstvo što je Partizan „dobro parirao“. Nije igrao za evropskim timom, već sa sastavom koji je letos ispao od barskog Mornara.
Druga poruka koja je zaparala uši navijačima tiče se opravdanja na računa Ibrahima Zubairua. Krilni napadač iz Gane je propustio bar tri velike šanse da dotuče Kragujevčane, nervirao publiku, ne i šefa stručnog štaba.
„Momak ima 20 godina. Njegov kontinuitet je već ozbiljan. Ni najbolji igrači na svetu ne donose dobre odluke dobre u svakoj utakmici, a kamoli neko sa 20 godina. Očekujemo od Zubairua da baš svaku utakmicu greši. Opet je bio naš najopasniji igrač. Šanse nekad iskoristi, nekad ne, ali je dete ogromnog potencijala. Samo u tom smislu valja gledati, naravno da će donositi pogrešne odluke, ali donose pogrešne odluke i Zahid i Natho. Kamoli Zubairu“, istakao je Milošević.
I ovde moramo da zastanemo. Kakve veze ima da li Zubairu – ili bilo ko drugi – ima 16, 20 ili 35 godina? Sa iste pozicije, šefa stručnog štaba, dobili smo uveravanja da su godine samo broj, kad je govorio kako Natho odoleva zubu vremena, hvalio njegovu radnu etiku i doprinos ekipi. Uostalom, ako ćemo baš da merimo, Milošević je sa 19 godina nosio igru Partizana u eri Ljubiše Tumbakovića, davao golove (u premijernoj sezoni po prekomande iz omladinaca čak 17), odmah zatim bio prvi strelac lige i to dvaput uzastopno (21, pa 30).
Ovo je pitanje kvaliteta. Ili odsustva istog. Kad će Zubairu da daje bude precizan, ako ne sad? Na domaćem terenu, u situaciji kad se publika vratila? Nema razloga podilaziti mu ili ga štititi. Isto važi za ostale. Ako Predrag Mijatović želi transparentan Partizan, u kome se stvari nezivaju pravim imenom, a na prećutkuje stvarnost, onda je valjda i njemu i Savu Miloševiću i svima na crno-beloj strani Topčiderskog brda jasno da bivšem fudbaleru ubskog Jedinstva nije potrebna medveđa usluga u vidu lepih reči posle loše realizacije. Nije potreban ni bič u javnoj sferi, ali jeste malo više objektivnosti. Tako će pomoći i Zubairuu i sebi i Partizanu da napreduju.
U suprotnom, turbulencije će se nastaviti.
TEKST: MOZZARTSPORT
FOTO: Kanal 9 TVNS YouTube
