Dragoslav Bokan je u jednoj emisiji na televiziji kazao da ja ne razumem šta je rešenje za izlazak iz aktuelnog stradanja srpskog naroda, koji je put izlaska srpskom narodu iz aktuelnog ropstva, da sam maštar, sanjar…, rečju – Pinokio.
Bokan od spomenika Stefanu Nemanji, ulice Heroja sa Košara, spomenika majoru Tepiću… ne vidi polupane glasačke kutije 2013. i ukidanje elemenata srpske državnosti na Kosovu i Metohiji, Briselsko-ohridski sporazum kojim je priznanje Kosova za državu od strane Srbije dovedeno „na gol liniju“, odgovornost režima u Beogradu za implementaciju zapadnjačke novopaganske LGBTitd ideologije u zakonodavstvo, školstvo, medije, nauku, kulturu… u Srbiji, Rio Tinto, Evroprajd, Jovanjicu, Savamalu…, i muk visoke jerarhije, ali i skoro sveg ostalog klira Srpske pravoslavne crkve na ovo.
A meni je sve ovo zaklonilo navedene spomenike i ulice u Beogradu.
Bokan je svoje nesporno rodoljublje pretočio u vučićeljublje, nadredio ga svom hristoljublju i, malo-malo, eto ga u medijima.
Ja zbog mog javnog hristoljublja, iz kojeg proizilazi i moje rodoljublje, jedva da dosežem nešto više od društvenih mreža, a i tu u malim granicama.
Pa, prosudite ko je srpski Pinokio, ja ili – Bokan.
Protojerej Jovan Plamenac
FOTO: Printscreen/YouTube/CRKVENA OPŠTINA BAR
