Iako su termini izdaje i veleizdaje relativizovani i gotovo obesmišljeni kako u javnosti tako i zakonodavstvu države Srbije, to ne znači da izdaje i veleizdaje nema na različitim nivoima našeg društva, kako u bukvalnom tako i u prenesenom značenju, kako činjenjem tako i nečinjenjem predstavnika srpske elite. Kada kažem elite, to znači najviših predstavnika savremenog srpskog društva i države, iako oni najčešće nemaju nikakve veze sa istinskom elitom koja podrazumeva ne samo obrazovanje već i obraz i nije stvar samo veštine već i vrline.

Izdaja od strane vlasti

Nema veće izdaje niti mogućnosti da se počini izdaja od one na vlasti. Zato su najveći izdajnici na srpskoj političkoj sceni predstavnici aktuelne vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Nikada u istoriji srpskog naroda u mirnodopsko doba nije učinjena veća izdaja od predaje Kosova i Metohije od strane Vučićeve vlasti. Prihvatanjem tzv. Briselskog, Vašingtonskog i Francusko-nemačkog sporazuma za 13 godina vlasti Vučićev režim je ne samo prekršio Ustav Srbije već i praktično predao deo državne teritorije lažnoj državi Kosovo, ostavljajući srpski narod na KiM na milost i nemilost teroristima i separatistima iz Prištine. Time su najviši predstavnici vlasti na čelu sa Dačićem i Vučićem učinili niz krivičnih dela, koja nisu ništa drugo nego izdaja i veleizdaja, bez obzira što naše zakonodavstvo više ne poznaje ove termine kao pravne. Zbog toga sam još pre šest godina, 9. septembra 2019. godine, lično podneo krivičnu prijavu protiv osumnjičenog Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, zbog krivičnih dela: ugrožavanje nezavisnosti iz čl. 305 Krivičnog zakonika, priznanje kapitulacije ili okupacije iz čl. 306 KZ, dela ugrožavanje teritorijalne celine iz čl. 307 KZ, i pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz čl. 320 KZ.

Izdaja od strane pravosuđa

Oduvek sam tvrdio i ostajem pri tome da Aleksandar Vučić niti bilo ko drugi ne bi mogao sam da vlada i radi šta hoće da u tome nema saučesnike na svim nivoima državnog aparata, ali i čitavog društva. Pored svih drugih koji su odgovorni na raznim pozicijama u republičkoj vlasti, posebnu odgovornost snose najviši nosioci pravosudnih funkcija u tužilaštvima i sudovima koji ćute i u fioke guraju sve predmete koji se tiču nosilaca izvršne vlasti. Primera radi, ništa manji izdajnici od Dačića i Vučića nisu članovi Ustavnog suda Srbije koji su odbili da odlučuju o ustavnosti i zakonitosti Briselskog i drugih antiustavnih sporazuma o KiM. Da ovde i ne govorimo o bednicima iz tužilaštva koji za 13 godina ove vlasti nisu smeli da pokrenu niti jedan krivični postupak protiv visokih državnih funkcionera a kamo li da se bilo ko od njih danas nalazi u zatvoru na odsluženju višegodišnjih kazni zbog izdaje ili lopovluka. Zbog svega ovoga nakon promene vlasti i promene sistema treba posebno istaći, zapamtiti i pozvati na odgovornost sve njih iz pravosuđa, jer je to jedini način da dokažemo da se nešto u Srbiji zaista promenilo, da je došlo vreme političke, krivične i materijalne odgovornosti i da se tako daje primer svima za ubuduće.

Izdaja od strane opozicije

Preletači iz redova opozicije koji konstantno prelaze na stranu vlasti, suprotno svojim predizbornim pričama, posebna su vrsta izdaje koja ne treba da bude zaboravljena. Bez svih njih, takođe, ova vlast ne bi mogla da opstane. U prenesenom smislu pod izdajom od strane opozicije može se smatrati i njena nespremnost da se ujedini i odlučno krene protiv vlasti, bez obzira koji lični ili stranački interesi i sujete stoje iza toga.

Izdaja od strane intelektualaca

Činjenica je da danas ima malo ličnosti poput Antonija Đurića, Predraga Dragića Kijuka, Nikole Miloševića ili Žarka Vidovića da na najvišem intelektualnom nivou jasno i glasno progovore o vremenu u kome živimo. Ako izuzmemo glasove Mila Lompara i Vladimira Dimitrijevića, srpska intelektulana elita, računajući posebno sramni SANU, ćuti i sklanja se pred vladajućim režimom. Posebno je tragično što se određeni deo opozicione nacionalne inteligencije javno ograđuje od Studentskog pokreta i time direktno radi za interes vladajućeg režima, pod sumnjivim izgovorom da iza studenata stoji Zapad. Pre će biti da iza njihovih izjava stoji neki lični interes, a da ne govorimo o njihovoj jalovosti da nikada nisu ponudili nikakvu organizovanu alternativu i vlasti i opoziciji ako se već zalažu za treći put.

Izdaja od strane Crkve

Ni iz SPC se više ne mogu čuti gromoglasnici kao što su bili Nikolaj Velimirović, Justin Popović, Amfilohije Radović ili Atanasije Jevtić, koji su besedili „ni po babu ni po stričevima” i svakome umeli da kažu ono što je zaslužio. Ako izuzmemo ozbiljan otpor džender ideologiji koja je udarila na sve tradicionalne vrednosti, što Crkvi može da služi na čast, o svemu drugome što se tiče nacionalne i socijalne politike vrh SPC ćuti. Iako možemo razumeti da se Crkva ne bavi dnevnom politikom, to ne znači da se ne bavi pitanjima od kojih zavisi opstanak srpskog naroda i države koji je direktno ugrožen pod sadašnjom vlašću izdajnika i lopova.

FOTOGRAFIJE Fonet

Izdaja od strane Vojske

Tek u Vojsci Srbije, koja se još uvek leči od jugoslovenštine i partizanštine, nema junaka koji su spremni da izvrše privremeni vojni puč kako bi zaveli red u državi, a ne da salutiraju pred političarima koji su izdali Kosovo, nisu služili vojsku poput Vulina i izvrgavaju ruglu sve što je smisao srpske istorije (poput Vučićevog sprdanja sa Kosovskim zavetom i divljenja Muratu). Za tako nešto u prošlosti Srbije bi letele glave najvišim državnim funkcionerima.

Izdaja od strane naroda

Ne zaboravimo, na kraju, i nas, običan narod koji se pokvario i više nije na nivou svojih predaka, koji ćuti i trpi poniženja pod najgorim režimom izdaje i lopovluka, bahatosti i nestručnosti. Iz našeg naroda izlaze i političari, pravnici, intelektualci, crkveni velikodostojnici, oficiri. Možda prvo da krenemo da menjamo sebe i svoje porodice na bolje, pa onda da očekujemo promene u čitavom društvu i državi.

Boško Obradović, politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri