Pravo na protest u Srbiji je zagarantovano Ustavom Republike Srbije, kao i međunarodnim aktima poput Evropske konvencije o ljudskim pravima i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Ovi akti zajedno obezbeđuju da građani mogu mirno da izraze svoje nezadovoljstvo i da zaštite svoja prava.
U Republici Srbiji, kako je to propisano Zakonom o Vojsci, tako i Zakonom o policiji, pripadnici vojske i policije nisu dužni da izvršavaju naređenja koja bi predstavljala krivično delo. Ova odredba sadržana u oba zakona ima izuzetno etičko značenje, jer štiti integritet i moralnost, osiguravajući da se u obavljanju svojih dužnosti ne krše zakoni i osnovna ljudska prava, tj. sprečava se tiranija.
Kada se ovaj princip zanemaruje na uštrb gušenja prava na protest, suočavamo se sa ozbiljnim posledicama po društvo i vladavinu prava.
U tom smislu svedoci smo postupaka pojedinih pripadnika policije u Republici Srbiji koji, u zadnjih gotovo godinu dana unazad sve češće, potresaju javnost na svim društvenim mrežama, i tek retkim televizijskim izvorima, kako u zemlji tako i inostranstvu.
Reč je tu naravno i o smenama režimu nepodobnog kadra u vrhu policije, ali pre svega reč je o postupanjima pojedinih pripadnika policije na ulici.
Tu se možda kao suštinsko nameće jedno pitanje, koje kolokvijalno glasi: Koliki podlac moraš biti da slepo i bez pogovorno izvršavaš nečija krajnje upitna i očigledno deplasirana naređenja?
Osnovnu školu, srednju školu ili kurs da si samo završio, morao si tokom tog školovanja i obuke, u najgorem slučaju, sresti barem jednu čestitu osobu, koja te je bar nečemu čestitom naučila. Šta bi ti ta čestita osoba danas rekla za nekog policajca koji za (uvećanu) platu, uniformu i opremu koja je na njemu maltretira i zlostavlja onaj isti narod koji ga plaća i oprema? Sigurni smo da znaš odgovor, čak i kada ga prećutiš oborivši pogled ili kad mahnito na nas urlaš i tučeš da skreneš temu… Međutim i tad odgovor na pitanje ne jenjava, svi ga, i mi i ti, isuviše dobro znamo.
Uostalom, podsetimo se notornog, taj naš narod iz kog si izrastao te školuje, plaća i oprema za nešto drugo, a to je da hapsiš kriminalce. Zar si toliko zaslepljen tim nesuvislim naređenjem i tom uniformom u koju smo te mi obukli, beneficijama koje smo ti dali, da zaboravljaš za šta smo te školovali, obučili i opremili i platu dali, i za šta si nam neposredno pre stupanja na dužnost položio zakletvu, zar si toliko zaslepljen da ne vidiš da taj i svaki drugi čestit čovek upravo u tebi vidi, ne samo kriminalca, već i podlu kukavicu? Onog koji se sakrio iza plave krpe koja odavno nije uniforma. Ti takav kada je obučeš ona to prestaje biti, jer ona to jeste samo na onom čestitom čoveku koji je prvo čovek pa zatim istinski policajac. Lepo i Bogu ugodno je sresti jednog takvog čoveka i junaka, ali to nisi ti.
Pitanje temeljnog, Miljanovog čojstva i junaštva je ono spram čega ti ispadaš suštinski nepodoban za poziv (narodne milicije) koji zloupotrebljavaš i ne vršiš, odnosno, naspram čega zapravo ispadaš suštinski podoban da nosiš jednu drugu „uniformu“ (koja je u našim ustanovama zatvorenog tipa) miš sive boje…
Ovaj narod kojem nanosite neizrecivu bol kako svojim činjenjem tako i nečinjenjem, sopstveni narod u kojem ste izazvali strahovit prezir, se oseća izdanim od vas, po ko zna koji put. Udarate mu na decu… U njemu se rađa ne samo gađenje, već mržnja i potreba za samoodbranom i opstankom, jer: „Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slaba čovjeka. Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!“ – Vladika Danilo (među svima kao da je sam).
Od pastira postašte kurjaci..!
Gadimo se simbola vaše neljudskosti, one čuvene „fantomke“, po kojima ćemo vas svi mi vaši sugrađani doveka pamtiti, pod kojima ste se i sebi i svetu pokazali koliko ste podli, dehumanizovani i nečasni… i pitam se ko li vas je izrodio takve… srebroljubive i bezdušne, kako je Štulić u prošlom veku rekao: „lutke od krvi bez trunke ideje, ubice na cesti…“.
Prisetićete se i vi, kad tad, Hrista, ikone i krsne slave vaših predaka, koji vas uvek budno gledaju i znaju ko ste, čak i kada krenete „na posao“ i navučete vaše mračne maske.
Ipak je ispravan nazor ustati kao Božiji, slobodan čovek; a ne biti podanik tričavom zlu princa ovoga sveta. Amin.
Ivan Tatić, advokat
