Da li je Srpski pokret Dveri bio preteča onoga što danas vidimo i znamo kao ulični otpor aktuelnoj vlasti? Da li je to bilo „pumpanje” pre vremena? Da li se i na primeru opozicione borbe Dveri pokazalo da je za ostvarivanje određenih ideja neophodna punoća vremena i da ne može brže i pre? Da li bi, uprkos svim greškama i porazima koje su Dveri napravile ili doživele, bio greh zaboraviti i sve one doprinose ove gotovo jedine autentičke srpske hrišćanske, konzervativne i desne političke opcije u Srba u 21. veku? Ovde ćemo potpuno zanemariti prvi period Dveri pre politike i sve ono što je urađeno kada je reč o izdavaštvu, organizaciji tribina, kultnom „Mašincu četvrtkom”, duhovnim i nacionalnim akademijama, saborima srpske omladine, Svetosavskim školama i raznim drugim tribinama u dijaspori u više od 60 srpskih zajednica na svim kontinentima, humanitarnim akcijama.

Porodičnim šetnjama i svemu drugom zbog čega su Dveri realno bile i ostale prva i najaktivnija moderna srpska patriotska nevladina organizacija, do sada neprevaziđena po kvalitetu i obimu svojih aktivnosti. Nećemo se vraćati ni na političke ideje koje su Dveri donele na srpsku političku scenu: ministarstvo za porodicu, vraćanje redovnog služenja vojnog roka, ekonomski i ekološki patriotizam, ukidanje rijalitija, nedelja kao neradni dan… Podsetićemo se hronološkim redom samo perioda političkih akcija i šta su to sve Dveri „pumpale” u ovih 13 godina Vučićeve vlasti.

Nakon đurđevdanskih izbora na svim nivoima 2012. godine Dveri su pokrenule ulične proteste protiv izborne krađe od strane bivše vlasti koja je raznim tehničkim mahinacijama u Republičkoj izbornoj komisiji rezultat Dveri, najvećeg iznenađenja tih izbora, spustila ispod tadašnjeg cenzusa od 5% iako su Dveri taj cenzus prešle već u svom prvom pojavljivanju na izborima. Posebno je zanimljivo da su dvojica od aktera ove izborne krađe koji se između ostalih odgovornih pominju u krivičnoj prijavi koju su Dveri podnele ovim povodom bili Goran Vesić i Miladin Kovačević, udarne pesnice buduće SNS vlasti i svog izbornog i drugog kriminala koji su usledili nakon Vučićevog dolaska na vlast. Upravo preuzimajući od Dveri ove proteste između dva kruga predsedničkih izbora SNS dolazi na vlast, a da nova Vučićeva vlast nikada nije ispitala šta se zaista dogodilo na tim izborima niti je iko odgovarao za izbornu krađu jer su na taj način zaštitili preletače u svoje redove i majstore za nove izborne krađe.

Već u prvoj godini Dačić-Vučićeve vlasti, Dveri 2013. ustaju protiv prihvatanja protivustavnog tzv. prvog Briselskog sporazuma o predaji Kosova i Metohije i organizuju višednevne proteste u Beogradu. U sledećih 10 godina podržali smo, zajednički sa drugima ili sami organizovali brojne akcije i proteste protiv izdaje Kosova i Metohije od strane aktuelne vlasti, zaključno sa velikim mitingom protiv francusko-nemačkog sporazuma u Beogradu iz 2023.

Bili smo deo pokretanja i organizacije svih najvećih protesta „Jedan od pet miliona” koji su preko godinu dana (2017-2018) održavani u više od 100 gradova Srbije u kojima su među organizatorima i govornicima uvek bili i predstavnici Dveri. Suprotstavili smo se lično Dijani Hrkalović i počecima Vučićevih mafijaško-batinaških falangi još na lokalnim izborima u Lučanima krajem 2018. godine. Inicirali smo pokušaj oslobođenja RTS-a, opkoljavanje Predsedništva, blokadu ulaza u Narodnu skupštinu na dan kad su u sred izbornog procesa menjani izborni zakoni (slučaj „Šta će sako na Marijanu Rističeviću”), štrajk glađu 11 dana na stepenicama Narodne skupštine 2020…

Vodili smo čitavu kampanju širom Srbije protiv neselektivnog otvaranja naših granica i primanja migranata, protiv prodaje Telekoma, protiv organizacije gej parada, protiv zajedničkih vojnih vežbi sa NATO, protiv izbornih krađa u organizaciji SNS… Organizovali smo prve proteste protiv TV PINK, korona diktature i policijskog časa, RIO TINTA…

Podneli smo krivične prijave protiv Aleksandra Vučića, Aleksandra Vulina, Nebojše Stefanovića, tadašnjeg direktora Policije Vladimira Rebića…, a lično sam održao na desetine skupštinskih konferencija za medije na kojima sam otvoreno govorio o korupciji u vrhu SNS-a, a koje su potom 2020. godine pretočene u „Belu knjigu o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i SNS”.

U cilju rušenja Vučićeve vlasti probali smo najrazličitije parlamentarne i vanparlamentarne akcije, stupali u razne forme saveza i koalicija u svrhu ukrupnjavanja čitave opozicije ili ujedinjenja desnice, što je prouzrokovalo i pogrešne poteze i gubitak poverenja dela članstva i birača. Ma koliko smo na vreme govorili o kakvom režimu se radi, deo ljudi jednostavno nije primećivao ili shvatao razmere izdaje i lopovluka sadašnje vlasti. Posebno na desnoj strani političkog spektra sistematski su proizvođeni pojedinci i grupe koje su pronalazile opravdanje za aktuelnu vlast i veću pretnju za srpske nacionalne interese videle u opoziciji, dok je u medijima bliskim kako vlasti tako i opoziciji konstantna borbenost Dveri namerno tumačena kao nasilje.

Boško Obradović

Sve te naše uporne pokušaje da probudimo i pobunimo građane protiv jedne opasne i štetne vlasti na način kako su to uspeli studenti u blokadi bi sigurno danas bilo moguće sagledati iz tog novog ugla i kao preteče. Niti ko iz Dveri traži pohvalu za sve to što smo uradili niti će se trenutno naći objektivnih analitičara koji će bilo šta od ovoga javno izreći. Ali, zarad istorijske istine, svih onih mnogobrojnih saboraca koji su ugradili sebe u 26 godina Dveri, kao i zbog svih onih koji su i dalje ostali verni duhovno-političkoj ideji Dveri – sve ovo treba da ostane zabeleženo. Sada se jasno vidi da kad nema Dveri u Narodnoj skupštini nema nikakvih inicijativa i aktivnosti na desnici, a tek ih nema na ulici gde trenutni parlamentarni akteri lažne desnice nikada i nisu bili prisutni. Sigurno nije slučajno ni to da su Dveri jedina opcija sa desnice koja otvoreno podržava studentski pokret za promenu sistema jer u njemu prepoznaje istu političku ideju zbog koje smo i ušli u politiku. Kao što nije slučajno što lažna desnica ne samo da ne podržava studente već će im biti jedan od najvećih protivnika, po zadatku BIA ili videći u njima konkurenciju, svejedno.

Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri