Živimo u zemlji u kojoj se jednoj mladoj ženi, sutra majci, lupa glavom u zid i preti silovanjem pred svima od strane “naše” policije???
Živimo u zemlji u kojoj se brutalno prebijaju mladi goloruki momci od strane naoružanih kompleksaša koji su svoje poslove u državnoj službi zaslužili vezama i vezicama, njih 20 na jedan, brutalno i do smrti???
Živimo u zemlji gde se dečaci od 12-13 godina lome, bacaju na zemlju i gde im se stavljaju krvnički lisice, od strane nabildovanih maloumnika kojima su do juče neki drugi klinci lupali packe, lisice sa rukama na leđima dok leže na podu i mole za milost…
Živimo u zemlji gde po leđima nečije majke, nečiji sin, lomi palicu o leđa…
Pa pitam, kome sutra žrtva bilo kakvog verbalnog, fizičkog i seksualnog zlostavljana da se obrati?
Kome? Nikome. Tu smo stigli.
Ološi raspali. Svi koji ste za ovu vlast ste dno i ne radite ništa u interesu ove zemlje i svojih građana, radite isključivo u svom ličnom interesu.
Realno smo nigde. Realno smo 0. Realno nemamo kome nikada da se obratimo.
Sve je čist interes.
Žrtva na kraju u ovom i ovakvom društvu uvek ispadne krivac.
To je to.
Aleksandra Šandor
