Godinama, gotovo od postojanja HE “Đerdap1″ Kladovo, i HE Đerdap 2” Negotin, postojale su i firme neposredno povezane sa delatnošću, u funkciji ostvarivanja zadataka ovih firmi, kao logistička i sekundarna podrška. Bilo je dosta uposlenih, a onda su ovog leta usmeno obavešteni da se ne pojave na posao. Dobićete rešenje, kažu, proglašeni ste za tehnološki višak.
Tako se gase sve one firme koji su za neke Ćacije nepotrebne i koji se pripremaju da preuzmu i ove proizvođače “struje”. Sve je na prodaju i sve smo prodali. Sindikati ćute, a šta oni umeju, no da ćute. U tome su najveštiji, pitam se zašto i nose to ime sindikati. Treba da promene naziv u snsdiktat, lepše bi im stojalo, ostaće na stotine ljudi bez posla, možda će i neki Ćaci da se vrate.
U ovom vremenu ostati bez posla ravno je ubistvu sa predumišljajem. Ljudi imaju čitave porodice u Đerdap uslugama, a one više ne postoje. Lokalni moćnici poslušno ćute, svi ćute dok se ne završi i prodaja kompletnog sistema Elektroprivrede Srbije.
Očekujemo da će naš likvidacioni upravnik i vrhovni Ćaci imati barem jednu konferenciju, gde će na kineskoj pametnoj tabli da obrazloži neophodnost ovih najnovijih mera pod nazivom ubiti radnika dok se ne priključi blokaderima.
Neka idu sve usluge, pa i Đerdap usluge.
Od usluga Nepomenik jedino priznaje bezbednosne u odbrani njegove izdajničke i korupcionaške vlasti. Ko zna možda će i ove usluge da priključi, “belima”, makar. Jer, i oni sada hapse “obojene” revolucionare, i svaka ruka znači.
Brzo će zima, a sa njom i mnoštvo još problema.
Siniša Stojčić
