Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas više liči na korporaciju nego na duhovnu zajednicu. Umesto da širi hrišćanske vrednosti, ljubav, poniznost i veru, SPC se sve više pretvara u mašinu za profit, manipulaciju i očuvanje sopstvene moći. Njena uloga u društvu sve više podseća na političku organizaciju, a sve manje na versku instituciju.
- Korporativizacija vere
Mnogi manastiri i crkveni objekti postaju komercijalni centri, turističke atrakcije, prodajna mesta za „svete predmete“, i mesta na kojima se, pod maskom vere, ubira ozbiljan novac. Primera ima mnogo – od prodaje „čudotvorne“ vode i ulja, do naplate za „blagoslove“, sve uz tihu podršku države koja zatvara oči pred nelegalnim tokovima novca.
Manastir Tumane je jedan od najočiglednijih primera ovakve prakse. Ljudi u potrazi za spasom i isceljenjem dolaze u ogromnom broju, ostavljajući novac, nadu, a ponekad i zdrav razum. Umesto duhovnog smirenja, često dobijaju manipulaciju emocijama, prazna obećanja i „biznis duhovnosti“. Članak koji detaljno osvetljava ovu praksu možete pročitati ovde.
- Kler ne veruje u ono što propoveda
Jedan od najočiglednijih dokaza licemerja je način života i smrti visokog klera SPC-a. Dok običnim vernicima propovedaju skromnost, odricanje i veru u Božju promisao, sami se leče u najskupljim bolnicama, putuju privatnim avionima i umiru pod negom kakvu prosečan građanin nikada neće dobiti.
Pogledajmo činjenice:
Patrijarh Pavle – preminuo na VMA
Patrijarh Irinej – preminuo u VMC-u
Mitropolit Amfilohije – bolnica u Podgorici
Episkop Milutin, Atanasije Jevtić, Lavrentije, Nikolaj – svi preminuli u bolnicama
Ako zaista veruju u čuda, isceljenja i božju milost – zašto ne umiru u manastirima, sa ikonom u ruci, pod svećom i molitvom i osvećenim uljem iz kandila,nego pod infuzijom i u pratnji najboljih lekara? Zato što ni oni ne veruju u ono što propovedaju. Zato što je SPC danas – firma. A firma ne veruje, ona kalkuliše.
- Politička i bezbednosna veza
U pozadini SPC stoji čvrsta sprege sa politikom i delovima bezbednosnih struktura. Crkva ne samo da ne kritikuje vlast, već je često njen najverniji saveznik. Od bliskosti sa bivšim režimima do današnjih tiho dogovorenih finansiranja iz budžeta – SPC opstaje zahvaljujući novcu građana, od kojih mnogi ni ne pripadaju toj crkvi.
U zemlji gde bolnice nemaju osnovna sredstva, škole se raspadaju, a građani preživljavaju s minimalnim primanjima – milioni se izdvajaju za luksuzni život crkvenog vrha.
- Izgubljeno poverenje i duhovna praznina
Prema istraživanjima i trendovima, poverenje u SPC opada. U nekim analizama, jedva 3% stanovništva Srbije aktivno praktikuje veru kroz SPC. Mnogi se okreću drugim oblicima duhovnosti, ili jednostavno – prestaju da veruju. Ne zato što su „bezbožni“, već zato što ne nalaze Boga tamo gde bi On morao biti prisutan – u crkvi.
Duhovnost je zamenjena ceremonijom, molitva marketingom, vera – nacionalizmom, a sveštenički poziv – karijerom.
Srpska pravoslavna crkva, kakva danas jeste, ne zaslužuje ni slepu veru, ni državni novac. Države koje sebe zovu sekularnim nemaju šta da finansiraju iz budžeta instituciju koja se ponaša kao privatna korporacija. SPC bi morala da se izdržava isključivo od svojih vernika, donacija i sopstvenih sredstava – kao što to čine brojne druge verske zajednice.
Dokle god država sponzoriše raskoš i lažnu duhovnost, dotle će vera biti oruđe manipulacije, a ne oslonac ljudima.
Bojan Jovanović
