Počnimo sa jednom surovom istinom, ali onako – kroz smeh da ne bismo plakali. Visoki funkcioner vladajuće stranke gostovao je u medijskoj oazi poznatoj kao TV Informer i izjavio da nam je pravosuđe ovakvo jer se odluke donose iz „bračnih i drugih kreveta“. Ako vam ovo zvuči kao scenario jeftine sapunice, niste daleko – samo što je sapunica ozbiljnija u svojim zapletima.
Da stvar ne ostane samo na sudovima i jastucima, tu je i prizivanje blagoslova sa neba – ne za mir u svetu, već za duhovnog naslednika tvorca čuvenih bunga bunga žurki. U državi gde se politička elita sve češće ponaša kao casting agenti rijaliti programa, a umesto državnika gledamo starlete koje su samo promenile dres, ne treba da čudi što je i vera postala stvar marketinške kampanje.
I tako dolazimo do institucije koja bi, po prirodi stvari, trebalo da bude stub duhovnog i moralnog uporišta nacije – Srpske pravoslavne crkve. Ali u stvarnosti, sve češće gledamo sabore koji više liče na stranačke kongrese nego na verske skupove. Ćutanje ili selektivno oglašavanje crkvenih velikodostojnika na teme kao što su korupcija, nasilje, porodične tragedije ili masovno iseljavanje, ostavlja utisak da je SPC više zabrinuta za status kvotu nego za duhovni opstanak naroda. Jer lakše je braniti svetost limuzine nego dostojanstvo vernika koji preživljava s minimalcem.
U takvoj mitološkoj stvarnosti – jer ovo svakako nije realnost – na pijedestal stavljamo likove koji bi u bilo kom drugom vremenu i društvu bili fusnote, ako i to. Ovde postaju heroji, vođe, gurui, ne zato što znaju put, već zato što znaju šifru za televizor.
Zato danas imamo kombinaciju institucija koje su, svaka na svoj način, izgubile kredibilitet: pravosuđe koje sudi po telefonskom imeniku, crkvu koja veru meri blizinom vlasti, i političke elite koje se ponašaju kao glumci treće postave u seriji o propasti imperije.
Ali da ne završimo samo na šali: setimo se Arčibalda Rajsa, čoveka koji je mnogo voleo ovaj narod, ali još više znao s kim ima posla. Nije bez razloga poručio Srbima da se čuvaju – Srba. Njegove reči danas zvuče kao poruka sa vrha brda, gledajući ovu dolinu plača, šunda i nesreće. Gde se pravda deli po horizontali, politika vodi vertikalno ka dnu, a nada beži dijagonalno – prema izlazu.
Đakon Bojan Jovanović
