Genocid u Gazi kod nas nije tema kojoj je data dovoljna pažnja i mislim da je to sramota jer će jednog dana svi govoriti da su bili protiv genocida ali sada nije tako, ističe za portal “Simptom” kopredsednica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević, koja podseća da je njena stranka, još od 7. oktobra 2023, kada je počela vazdušna kampanja Izraela kao odgovor na prethodne zločine i napad Hamasa, praktično jedina parlamentarna stranka (izuzev manjinskih bošnjačkih partija) koja se oglašava po pitanju zločina na Bliskom istoku i uopšte agresivnog izraelskog rata u Pojasu Gaze; uzgred i jedina na stanovištu da duboko zastrašujući i nehumani postupci prema palestinskom stanovništvu Gaze treba da budu okvalifikovani kao “genocid”.

Ona ukazuje da su zbog svojih istrajnih i neodustajnih stavova po tom pitanju izloženi nemilosrdnim negativnim kampanjama, pa i linču na društvenim mrežama, navodeći i da nije ni dobro ni ispravno za jedno društvo da u političkoj javnosti vlada (većinski) muk, koliko god se radilo o neprijatnom međunarodnom problemu ili temi.

“Bojim se da smo kao društvo postali isuviše parohijalni i gledamo samo svoje dvorište, kao da stvari u spoljašnjem svetu ne utiču na nas odnosno kao da ono što mi radimo ne utiče na druge”, naglašava sagovornica.

Upitana postoji li mogućnost da se sačini neka inicijativa ili akt koji bi bio iznet pred sve poslanike, kako bi se videlo kako se poslaničke grupe i stranke pozicioniraju prema pitanju izvoza oružja u Izrael, i uopšte rata na Bliskom istoku, Đorđević, pomalo kritički, opominje da “pre nego što budemo mogli da zamislimo da politički akteri koji se nisu oglasili do sada stanu iza nekog teksta rezolucije koji bismo pripremili, potrebno je da povratimo samopouzdanje da kao društvo možemo da nudimo viziju boljeg društva i boljeg sveta”.

IZRAEL OD NAJAVE DO SPROVOĐENJA GENOCIDA U GAZI

Upućuje na doslednost i principijelnost ZLF-a.

“Mi smo još u oktobru 2023. godine osudili napad Hamasa na izraelske civile 7. oktobra, ali i pozvali na momentalni prekid bombardovanja koje je počeo da sprovodi Izrael u Gazi. Već tada je kršeno međunarodno humanitarno pravo a prekid dotoka vode, struje, lekova i humanitarne pomoći bio je otvorena najava genocida. Nažalost, u međuvremenu se od najave došlo do sprovođenja genocida i to već duže vremena kažu najistaknutiji svetski stručnjaci koji istražuju genocid i međunarodno pravo, poput Raza Segala ili Omera Bartova. Bartov je nedavno za “Njujork tajms” (The New York Times) objavio tekst o tome da kao neko ko proučava i predaje o genocidu više od četvrtine veka, zna da prepozna genocid kada ga vidi; to kaže i Frančeska Albaneze, specijalna izvestiteljka UN za palestinske teritorije”, ističe Đorđević.

Podseća da je prošle godine Južna Afrika pokrenula slučaj protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde za genocid, a Međunarodni krivični sud podigao nalog za hapšenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina.

Na pitanje o izvozu naoružanja iz Srbije u Izrael, što je nedavno potvrdio i sam predsednik Aleksandar Vučić u svom intervjuu za “Džeruzalem post” (The Jerusalem Post) – izvoz oružja Tel Avivu bio je inače tema konferencije ZLF-a u Narodnoj skupštini pre nekoliko dana – naša sagovornica kaže da je ZLF “prva parlamentarna stranka koja je govorila u parlamentu o tome da Srbija ne treba da izvozi oružje u Izrael jer su već tada eksperti UN zahtevali da države ne izvoze naoružanje Izraelu koje ga koristi za ratne zločine”.

“O tome je govorio moj kolega Rastislav Dinić i tada mu je Ana Brnabić odgovorila da bi on da ukida industriju i ostavi hiljade ljudi u Srbiji bez posla, maltene ismevajući opasnost da Srbija bude saučesnik u sprovođenju ratnih zločina! Ja sam i tokom susreta sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas poručila da je neprihvatljiv srpski izvoz oružja u Izrael dok se vrši genocid nad palestinskim narodom i podržala zahtev Evropskih zelenih za hitnim sankcijama EU za Izrael”, navodi ona.

Kao “sraman” okarakterisala je nedavni događaj u Skupštini i okrugli sto na temu strateškog partnerstva Srbije, SAD i Izraela.

NE VERUJEM U IZBORE DO KRAJA GODINE; SNS NE RIZIKUJE. RAZJASNITI ODREĐENA RAZMIMOILAŽENJA U OPOZICIONIM REDOVIMA

Povodom aktuelnih političkih pitanja u Srbiji i mogućeg raspisivanja vanrednih izbora, što je zahtev studenata još od početka maja, Đorđević smatra da masovni studentsko-građanski, skoro devetomesečni protesti pokazuju žilavost i odlučnost, da je energija na potrebnom nivou, a da je režim, barem se tako činilo, nastojao da iscrpi građane, tj. igra na kartu umaranja, kako bi započeo proces svoje unutrašnje konsolidacije i onda organizovao izbore.

“Ništa se od toga još nije dogodilo, protesti traju a naprednjaci se i dalje maltene kriju po Srbiji kad je obilaze, i zato nisam sigurna da će oni rizikovati sa izborima do kraja godine jer do sada riziku nisu bili skloni i raspisivali su izbore onda kada su bili sigurni da će ih dobiti ili pokrasti. Istovremeno, naprednjaci javno komuniciraju da izbora neće biti i čak koriste potrebu za revizijom biračkog spiska kao izgovor zašto sad izbori ne mogu da se održe, iako sami ne nameravaju da zaista sprovedu pravu reviziju biračkog spiska. Bez obzira na sve to, ja mislim da je naš zadatak da se za izbore pripremamo ma kad da budu – zato uporno pozivamo na potrebu koordinacije unutar antirežimskog fronta uz otvorenu i dvosmernu komunikaciju”, poručuje naša sagovornica.

Napominje da temi izbora treba prići prilježno i odgovorno, da su protesti i podrška studentima jedno, a izlazak na izbore sasvim drugo, ukazujući na prethodnu potrebu za stvarnim poboljšanjem izbornih uslova kako bi bili održani pod iole fer i poštenim okolnostima.

Takođe, naglašava potrebu za razjašnjenjem svih stvarnih i potencijalnih nedoumica u širim unutaropozicionim redovima (studenti + opozicija + pokreti i druga udruženja), u kontekstu izborne saradnje, te eventualne podrške jednoj (studentskoj) listi.

“Arogancija koja se pokatkada iskazuje u odbacivanju nekih političkih i društvenih aktera i implicitne tvrdnje da nisu svi potrebni za pobedu nikako nisu razložno ponašanje. To bi moglo da se pokaže kao ozbiljna greška. Zbog toga je jedino odgovorno da nastavimo da pozivamo na razgovor i koordinaciju ali i da se, u slučaju izostanka iste, pripremamo za alternativne scenarije”, zaključila je Biljana Đorđević.

Kopredsednik ZLF-a je i Radomir Lazović, a ova partija u Narodnoj skupštini ima deset poslanika.

Simptom/M. M.