Srpska pravoslavna crkva (SPC) često se posmatra ne samo kao religijska institucija, već i kao snažan političko-ideološki akter na Balkanu. Njena povezanost sa obaveštajnim i bezbednosnim strukturama, prvenstveno u Srbiji, kao i njena uloga u suzbijanju razvoja nacionalnih pravoslavnih crkava u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, predmet su brojnih izveštaja, analitičkih radova i međunarodnih opservacija. Cilj delovanja SPC nije samo očuvanje verskog jedinstva, već i zaštita materijalnog primata, političkog uticaja i nacionalnog narativa.
- SPC kao politički i bezbednosni instrument
SPC deluje u sinergiji sa državom Srbijom, ali i sa inostranim partnerima poput Rusije. Funkcioniše kao “para-državni” entitet koji obavlja diplomatske, bezbednosne i kulturne zadatke, često mimo demokratskog nadzora. U tom kontekstu:
SPC širi narativ o „srpskom svetu“ i brani ideju da su svi pravoslavci na prostoru bivše Jugoslavije deo iste crkve.
Ova ideološka platforma koristi se kao instrument spoljne politike Srbije, naročito u destabilizaciji i sprečavanju formiranja autokefalnih crkava u Crnoj Gori (CPC), BiH (BPC), Hrvatskoj i na Kosovu.
- Upotreba tajnih službi i para-struktura
Brojni izveštaji i analize pokazuju da SPC sarađuje sa tajnim službama (BIA, Vojna bezbednost, MUP) kroz:
Koordinaciju bezbednosnih akcija, posebno u osetljivim regionima poput severnog Kosova, gde je prisutna i ruska vojno-obaveštajna podrška.
Prikrivanje i logističku podršku grupama koje sprovode političko-nasilne akcije, kao što je napad u Banjskoj (septembar 2023), kada su se pripadnici naoružane grupe sklonili u manastir SPC.
- Primer: Banjska i paravojna logistika
24. septembra 2023. grupa naoružanih Srba sukobila se sa kosovskom policijom kod sela Banjska, a zatim se povukla u istoimeni manastir SPC. Kosovo je optužilo Srbiju da koristi crkvu kao štit za operacije destabilizacije.
SPC je negirala odgovornost, ali je potvrdila da se oružje nalazilo u manastiru bez znanja bratstva.
Međunarodni faktori (SAD, EU) zatražili su istragu, ali Srbija nije sprovela transparentnu policijsku akciju.
Napad je korišćen za propagandu u pravcu “zaštite vere i naroda”, uz duhovnu simboliku.
- Litije u Crnoj Gori i represija prema CPC
Zakon o slobodi veroispovesti (2019) u Crnoj Gori, kojim se predviđa registracija crkvene imovine, pokrenuo je masovne proteste SPC poznate kao litije.
SPC je mobilisala desetine hiljada vernika, koristeći retoriku o “oduzimanju svetinja”.
Policija Crne Gore u više navrata je saslušavala sveštenike, uključujući i mitropolita Amfilohija.
Episkopi i sveštenici CPC navodili su da je SPC koristila logistiku srpskih bezbednosnih službi i ekstremističkih grupa za jačanje pritiska.
- Pritisak na Crnogorsku i Bosansku pravoslavnu crkvu
Crna Gora: SPC je potpisala “temeljni ugovor” sa vladom Dritana Abazovića (2022), čime je dobila pravnu prednost i status “dominantne crkve”, dok je CPC ostala neregistrovana i institucionalno ignorisana.
Bosna i Hercegovina: SPC se protivi bilo kakvom priznanju autentične pravoslavne zajednice u Federaciji BiH, i vrši pritisak na vernike da se identifikuju isključivo kao “pravoslavni Srbi”.
- Incidenti u Hrvatskoj i pasivno-agresivni pristup
U Hrvatskoj, SPC formalno nije u sukobu sa državom, ali:
Održava veze sa desničarskim pokretima koji negiraju postojanje hrvatske verske nezavisnosti.
Mitropolit Porfirije (danas patrijarh) u više navrata je kritikovao pokušaje “hrvatske pravoslavne crkve”, nazivajući ih “nacionalističkom sektom”.
- Izveštaji Stejt departmenta i međunarodnih tela
Izveštaj SAD o verskim slobodama (2023) navodi da SPC ima neproporcionalnu kontrolu nad pravoslavnim objektima na Kosovu i u Crnoj Gori, dok se CPC, BPC i druge crkve suočavaju sa diskriminacijom.
- Uloga ruske podrške i geopolitički kontekst
Rusija, preko SPC i pravoslavne mreže, širi anti-NATO i anti-Zapadni narativ.
SPC sarađuje sa Ruskom pravoslavnom crkvom na projektima „duhovnog jedinstva Slovena“, a u Crnoj Gori se direktno umešava u političke procese (npr. podrška određenim kandidatima i partijama).
- Oružje, novac i kontrola
Postoje tvrdnje iz američkih i evropskih izvora da naoružanje ulazi na Kosovo i druge delove regiona kroz objekte SPC, naročito manastire.
SPC u Srbiji ima pravo na poreske olakšice, dobijanje državne zemlje i finansiranja, dok druge crkve nemaju isti tretman.
SPC takođe ima i poslovne poduhvate (turizam, vinogradarstvo, izdavaštvo) koji su zaštićeni od poreske kontrole.
Postoji jasna sinergija između Srpske pravoslavne crkve, srpskih državnih bezbednosnih službi i političke elite, čiji je cilj:
- Sprečavanje autokefalnosti drugih pravoslavnih crkava u regionu.
- Zadržavanje materijalne i institucionalne dominacije SPC.
- Očuvanje ideologije “srpskog sveta” kroz versku i političku kontrolu.
Iako direktne dokaze iz tajnih službi nemamo u javnosti, niz incidenata, diplomatskih izveštaja i zvaničnih policijskih postupaka ukazuje na sistemsku upotrebu crkve u geopolitičke i bezbednosne svrhe.
Đakon Bojan Jovanović
