Od Vidovdana u javnosti, pa i u ono malo kritičkih i nezavisnih (ako postoje) medija, neprekidno traje polemika, unakrsno se “ispaljuju rafali”, cenjenih kolumnista i analitičara, da li studenti idu udesno, da li skreću ulevo, gde je veći nagib, gde opasniji spust…
Kao da žele da otupe oštricu borbe ovih mladih, nepokolebljivih u borbi protiv opasne nemani sa izrazitim mentalnim poremećajima. U takvom konglomeratu i heterogenosti ideoloških opredeljenja, kao da ne shvataju da je njihov put i cilj, centar hobotnice, i da kad se to sruši, sve će pasti kao kula od karata, po domino principu. A dotle postavljati prethodna pitanja je suvislo.
Oni se udružuju, ćaci se ujedinjuju u borbi za očuvanje privilegije i moći. Više i ne kriju, udružuju se sa najvećim kriminalcima, i koriste sve prljave mehanizme. Prebijaju ljude gore nego SS za vreme rata. Njihov firer na gebelsovoj televiziji preti da će napasti kuće njihovih neistomišljenika. Ovim je po ko zna koliko puta objavio rat prema najrodoljubivijem i najčestitijem delu naroda. Umalo da pogrešim i da napišem “svom”, ali On ih tako ne doživljava. I nije predsednik svih građana kad je naredio prebijanje te dece, tako monstruozno i tako surovo.
Ostavljeni smo na cedilu, demokratija više ne stanuje u Evropi. U Srbiji se vodi žestoka borba za uspostavljanje demokratskih vrednosti, i za tu staru, nakinđurenu Evropu.
Zato su sva pitanja takozvanih salonskih revolucionara bespredmetna. Dok hapšenja traju i dok se policijska falanga iživljava.
Otuda i nedolazak predstavnika studenata na skup o daljim pravcima kod takozvanih opozicionih predstavnika, i poslanika koji su se oglušili o zahtevu studenata o bojkotu.
U međuvremenu, Užice je ponovo slobodna republika i primer kako moraju svi nastupiti i na Istoku i na Zapadu, svuda gde postoji iole slobodarska klica.
U suprotnom nećemo postojati, ostaće jalovina i pepeo.
Siniša Stojčić
