Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik nečega što neki, iz ne znam kog razloga, zovu novinama, napisao je pre neki dan na svom Instagram profilu: „Je l’ će i sad da pumpa? Pitam za druga…“ Treba da bude smešno!? Možda i jeste za D.J.V. i njegovo društvo iz Ćacilenda i – nikom više.
Nešto ranije na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom gostovala je bivša ministarka Zorana Mihajlović. Ne volim politiku, naše političare još manje, a bivše političare, koji se vraćaju na političku scenu, tj. ponovo zastupaju iste ideje i stavove kojih su se pre samo dve godine odrekli, ne podnosim. Kada je ostala bez ministarske fotelje Zorana Mihajlović je osnovala pokret „Uvek za Srbiju“.
U izjavi za Nova.rs ona je tada rekla da će njena politička organizacija biti otvorena za one koji dele viziju evropske Srbije, te da će nastojati da građanima i građankama predstave ideje koje će biti alternativa istrošenim političkim stavovima.
„Uvereni smo da građanke i građani naše države žele da žive u uređenom sistemu u kom vlada transparenost i demokratija i u kojem institucije nisu u službi jednog čoveka i njegovih interesa“, rekla je tada, između ostalog, Zorana Mihajlović.
Da li je sama odustala od „pokreta“, ili joj je neko „objasnio“ da joj je bolje da se ne bavi politikom te gospođa Mihajlović se povukla. Njen povratak u politiku nekako se poklopio sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Nemali broj ljudi interesovalo je i kakvu je ulogu u tome imala bivša potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
U blaćenju Novaka Đokovića bivša ministarka imala je svesrdnu pomoć od bivšeg novinara Studija B, Predraga Sarape kog sam upoznao kada je dolazio u redakciju Danasa i tražio pomoć nakon što je dobio otkaz. Pomoć je tražio (i dobio) i od NUNS-a. Onog trenutka kada je od Željka Mitrovića dobio ponudu „koja se ne odbija“ Sarapa je zaboravio bivše kolege, oni su sada „strani plaćenici, domaći izdajnici…“. Svaku priliku da “upozore” Đokovića da ne treba da podržava one koji su „prodali Kosovo, predali Miloševića Haškom tribunalu…“ koriste i svi ostali članovi vladajuće stranke: Vučić, Vučević, Glišić, Đukanović…
Dugo je tinjao sukob na relaciji Đoković – SNS (čitaj Vučić), a otvoreni rat je počeo kada je najbolji sportista Srbije svih vremena otvoreno podržao studentske proteste, a eskalirao tokom turnira u Vimbldonu.
Vučić i njegovi satrapi uplašili su se da će Đoković osvojiti Vimbldon, da će mu studenti organizovati doček u Beogradu. Da li bi Vučićev „tačkasti softver“ uspeo da prebroji sve okupljene ili bi ‘prolupao’? Šta ako nekome padne na pamet da Đokovića predloži za nosioca studentske liste na izborima? Užas.
Ranjena zver ne bira sredstva da sačuva vlast i zato je Đoković izdao Kosovo, zato je ustaša, ne plaća porez… Što se tiče Kosova i ustaštva i laiku je jasno da je to notorna laž, a što se tiče neplaćanja poreza Đoković je donirao (poklonio) novce za renoviranje manastira, obnovu gradova (za Obrenovac pouzdano znam jer sam i sam bio poplavljen) za obnovu bolnica, škola i vrtića, za lečenje dece u inostranstvu… više novca nego što je Vučićeva Vlada dala za sve ove godine.
Živa Vekecki (Izvor: Danas.rs)
